Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Усклађивање визног режима са ЕУ се односи на људе који у Србију долазе преко аеродрома

(AP Photo/Sergei Grits)

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да се најављено усклађивање визног режима Србије и ЕУ односи на људе из земаља које имају либералнији визни режим са Србијом, односно на оне који у Србију долазе преко аеродрома и тако покушавају да наставе даље. „То је један други вид миграције, то су људи из Туниса, Индије, Бурундија и за њих Србија треба да усклади визни режим као и земље ЕУ, да им уведе визе, нека ограничења која би смањила такву миграцију”, рекао је Ђуровић за РТС, наглашавајући да су то земље из којих највише миграната долази у Аустрију и Мађарску.

Упитан да ли би то усклађивање могло да буде спроведено до краја године, како је најављено, Ђуровић је рекао да је јако тешко то спровести, као и закључивање споразума о реадмисији са земљама из којих људи долазе.

„Већ више година Србија покушава да закључи споразуме о реадмисији, али је потребна и сагласност и воља те друге земље из које људи долазе. На Балкану, само је Босна и Херцеговина успела да закључи споразум о реадмисији. Са тим процесом и друге земље муку муче, не само Србија”, казао је он, преноси Бета.

Говорећи о броју миграната и избеглица који улазе у Србију, Ђуровић је рекао да су бројке у порасту и да је по њиховим проценама до септембра више од 70.000 људи ушло и највероватније у великом броју изашло из Србије.

Према његовим речима, највећи број избеглица у Србију долази копненим путем, из правца Грчке, Турске и Бугарске, дневно и до 300 људи, али они углавном желе да наставе даље и ретко се задржавају у Србији.

„Подсетићу да је ситуација посебно тешка на северу земље, где се дуж границе са Мађарском налази хиљаде људи и где су свакодневни 'пушбекови', односно враћања људи из Мађарске у Србију, без поштовања протокола”, додао је Ђуровић и оценио да то доводи до пораста сиве зоне и коришћења кријумчара.

Навео је да највећи број људи долази из Авганистана, њих 40 одсто, а да су Сиријци други по бројности, истичући да је у њиховом случају реч о избеглицама.

Ђуровић је додао и да је до септембра у Србији 17.900 Украјинаца пријавило боравак, а 95.000 прошло кроз Србију, као и да су дошле десетине хиљада Руса, можда и више од 50.000, и оценио да ће тај број наставити да расте узимајући у обзир тамошњу ситуацију.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Баш ме брига! Не летим већ возим и нисам под 4им Рајхом. И Србин сам и Енглез.
Капош Варош
Добро, ако је највише миграната из Авганистана и Сирије, колико их је из Индије, Туниса и Бурундија (којима не требају визе да би дошли у Србију, тако да они и нису илегални мигранти, све док не покушају да илегално пређу у Мађарску или Хрватску)? Упоредите, на пример број грађана Индије економских миграната у Катару и, с друге стране, у целој ЕУ (пошто УК више није чланица). Осим тога, не добијају Сиријци (или други) аутоматски избеглички статус, већ морају да га сами затраже од државе.
Капош Варош
Добро, ако је највише миграната из Авганистана и Сирије, колико их је из Индије, Туниса и Бурундија (којима не требају визе да би дошли у Србију, тако да они и нису илегални мигранти, све док не покушају да илегално пређу у Мађарску или Хрватску)? Упоредите, на пример број грађана Индије економских миграната у Катару и, с друге стране, у целој ЕУ (пошто УК више није чланица). Осим тога, не добијају Сиријци (или други) аутоматски избеглички статус, већ морају да га сами затраже од државе.
Капош Варош
Добро, ако је највише миграната из Авганистана и Сирије, колико их је из Индије, Туниса и Бурундија (којима не требају визе да би дошли у Србију, тако да они и нису илегални мигранти, све док не покушају да илегално пређу у Мађарску или Хрватску)? Упоредите, на пример број грађана Индије економских миграната у Катару и, с друге стране, у целој ЕУ (пошто УК више није чланица). Осим тога, не добијају Сиријци (или други) аутоматски избеглички статус, већ морају да га сами затраже од државе.
Капош Варош
Добро, ако је највише миграната из Авганистана и Сирије, колико их је из Индије, Туниса и Бурундија (којима не требају визе да би дошли у Србију, тако да они и нису илегални мигранти, све док не покушају да илегално пређу у Мађарску или Хрватску)? Упоредите, на пример број грађана Индије економских миграната у Катару и, с друге стране, у целој ЕУ (пошто УК више није чланица). Осим тога, не добијају Сиријци (или други) аутоматски избеглички статус, већ морају да га сами затраже од државе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.