Усклађивање визног режима са ЕУ се односи на људе који у Србију долазе преко аеродрома

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да се најављено усклађивање визног режима Србије и ЕУ односи на људе из земаља које имају либералнији визни режим са Србијом, односно на оне који у Србију долазе преко аеродрома и тако покушавају да наставе даље. „То је један други вид миграције, то су људи из Туниса, Индије, Бурундија и за њих Србија треба да усклади визни режим као и земље ЕУ, да им уведе визе, нека ограничења која би смањила такву миграцију”, рекао је Ђуровић за РТС, наглашавајући да су то земље из којих највише миграната долази у Аустрију и Мађарску.

Упитан да ли би то усклађивање могло да буде спроведено до краја године, како је најављено, Ђуровић је рекао да је јако тешко то спровести, као и закључивање споразума о реадмисији са земљама из којих људи долазе.

„Већ више година Србија покушава да закључи споразуме о реадмисији, али је потребна и сагласност и воља те друге земље из које људи долазе. На Балкану, само је Босна и Херцеговина успела да закључи споразум о реадмисији. Са тим процесом и друге земље муку муче, не само Србија”, казао је он, преноси Бета.

Говорећи о броју миграната и избеглица који улазе у Србију, Ђуровић је рекао да су бројке у порасту и да је по њиховим проценама до септембра више од 70.000 људи ушло и највероватније у великом броју изашло из Србије.

Према његовим речима, највећи број избеглица у Србију долази копненим путем, из правца Грчке, Турске и Бугарске, дневно и до 300 људи, али они углавном желе да наставе даље и ретко се задржавају у Србији.

„Подсетићу да је ситуација посебно тешка на северу земље, где се дуж границе са Мађарском налази хиљаде људи и где су свакодневни 'пушбекови', односно враћања људи из Мађарске у Србију, без поштовања протокола”, додао је Ђуровић и оценио да то доводи до пораста сиве зоне и коришћења кријумчара.

Навео је да највећи број људи долази из Авганистана, њих 40 одсто, а да су Сиријци други по бројности, истичући да је у њиховом случају реч о избеглицама.

Ђуровић је додао и да је до септембра у Србији 17.900 Украјинаца пријавило боравак, а 95.000 прошло кроз Србију, као и да су дошле десетине хиљада Руса, можда и више од 50.000, и оценио да ће тај број наставити да расте узимајући у обзир тамошњу ситуацију.