Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
59. АНТАЛИЈА ФФ

Нови турски филм и свет око њега

У такмичењу за „Златну наранџу” је десет нових домаћих филмова од којих су многи настали у копродукцијама са европским земљама
Из турског 3Д филма „Жена бежи” (Фото: 59. Анталија ФФ)

Анталија – Међународни филмски фестивал у сунчаној Анталији у свом педесет и деветом (и у индустријском делу програма знатно проширенијем) издању, нуди ове године 66 дугометражних, краткометражних и документарних филмова од којих је највећи број оних са потписом турских аутора.

У овогодишњој селекцији, по избору уметничке директорке Башак Емре, и под директорским вођством др Ахмета Бојасоглуа, а обоје су иначе стари српски познаници и пријатељи, на 59. Анталијском фестивалу, до 8. октобра могуће је погледати националне премијере чак 10 нових дугометражних играних турских филмова који се овде такмиче за „Златну наранџу” и остала фестивалска одличја. Међу њима је и најновији филм Емина Алпера „Горући дани” који је светску премијеру имао на овогодишњем Канском фестивалу, а сада се налази на листи од 30 филмова номинованих за „европског оскара” – годишње награде Европске академије за филм чија ће додела бити у децембру у Рејкјавику.

Осим Алперовог филма који спада међу фаворите од стране овде присутних међународних филмских критичара, у националном такмичењу су и филмови: „Огледалце огледалце” сценаристкиње и редитељке Белмин Сојлемас, посвећен борби турских жена да задрже своју независност у друштву које данас постаје све конзервативније; „Нада” Умита Корекена, који свој ауторски филм посвећује позоришним и филмским уметницима; „Шупљина” Онура Улнуа, чији је главни јунак страствени фотограф интимних објеката чија ће камера забележити и један злочин; „Хара” Аталаја Ташдикена, чија се емотивна ранчерска прича фокусира на однос тринаестогодишње девојчице, љубитељке коња и борбеног ветеринара који се бори за њихов опстанак...

Међу турским такмичарима за „Златну наранџу” је и турско-канадски омнибус филм „Жена бежи” са редитељским потписима Бурак Ђевик, Софије Богданович и Блејка Вилијамса, који је јуче изазвао пажњу јер је делимично рађен у 3Д формату, те га тако сматрају и првим турским 3Д филмом. Узђан Алпер (његов филм „Јесен” својевремено је био проглашен европским открићем године од стране Европске академије за филм) на 59. Анталијски фестивал стигао је са филмом „Црна ноћ”, у којем свог главног јунака, талентованог музичара, враћа у родно планинско село где му нико од становника није опростио инцидент из прошлости, за који није крив већ су многе друге руке остале крваве. Планински пејзажи Турске „ухваћени” су и у филму „Снег и медвед” турске редитељке Салџан Ергун који говори и о тешкоћама свакодневног функционисања сељана и медицинске службе током сурових снежних зима. За сам такмичарски крај остављен је филм RSVP („Молимо одговорите”), редитељског двојца Исмет Куртулуш и Кан Ариђи, који су пола сата пред венчање једног младог пара искористили за градњу драме о сумњи у срећу и тежини тајни из прошлости...

Вредности свих дугометражних турских филмова процењиваће ове године жири чији је председник славна турска сценаристкиња и редитељка Јешим Устаоглу (сви њени филмови били су приказивани у Србији), док је у Међународном такмичарском програму важна председничка дужност припала румунској глумици Анамарији Маринки. И у овом програму се за „Златну наранџу” такмичи десет филмова међу којима су и шпански „Звери” Родрига Согоројена, марокански „Краљице” Јасмин Бенкиран, ирски „Тиха девојчица” Колма Бајреда, румунски „Човек од дела” Паула Негоескуа и пољски „Хлеб и со” Дамијана Кочура...

Овогодишњи Анталијски фестивал добар део својих активности усмерио је на индустријске и копродуцентске активности. Фестивалски директор др Ахмет Бојасоглу за „Политику” каже: „Филм је грана уметности, али је и индустрија, бизнис у који је инвестиран велики новац и то не само онај из Турске већ и из многих копродукцијских земаља. У многим земљама филмска продукција је подржана и од стране државе и од стране приватног сектора, у Турској државна подршка се последњих година смањује, а ми бисмо желели да замолимо наше Министарство културе и туризма да реши многе наше филмске проблеме тако што би као подршку основали филмски фонд...”

Док се то не деси, до 8. октобра о турским филмовима и могућностима копродукција разговараће у Анталији присутни европски продуценти, али и уметнички директори фестивала у Берлину, Солуну, Трансилванији, Кану, у чијим се програмима увек нађе места за велики број нових турских филмова...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.