Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОКУМЕНТОВАНА УСТАШКА ЗВЕРСТВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ

Извештај Карла Хегера о Јасеновцу

Kакво год да је време напољу, заточеници морају радити тешке послове и потпуно се неодговарајуће хране. Сваки дан је претходне године умирало у просеку до 80 лица. Стражу сачињавају усташе, које су потпуно бестијалне. Они раде шта хоће
Јасеновац (Фото Р. Крстинић)

Фолксдојчер Карл Хегер извештава 9. априла 1942. о хрватским концентрационим логорима у Лоборграду и Горњој Ријеци, којима он управља, о логору Ђаково и, најдетаљније, о логору Јасеновац.

VB ,К III Rx/Fli, Београд, 9. 4. 1942.

Предмет: Хрватски концентрациони логори.

Појавио се фолксдојчер припадник Немачког људства Хрватске, Карл Хегер, рођен у Осијеку, и известио следеће о хрватским концентрационим логорима:

У близини Загреба, у Загорју, налазе се два женска концентрациона логора и то: Лоборград код Златара у Загорју. Он обухвата 1.040 јеврејских жена и деце, као и 360 православних и католика. Други логор се налази у Горњој Ријеци код Крижеваца, срез Вараждин. Овај логор обухвата 200 жена и деце, и то како Јеврејки тако и православних. Други један логор налази се у Жакову код Осијека. У њему су само јеврејске жене и деца из Босне. Тренутно броји 3000 затвореника.

Главни концентрациони логор се налази у Јасеновцу. У овом логору је током протекле године, према наводима Карла Хегера, који је запослен као управник логора у Лоборграду и Горњој Ријеци, убијено најмање 7.000 лица. У Јасеновцу се налазе само мушкарци. Тренутно се у Јасеновцу налази око 800 лица. Колико њих је пак у последњим недељама умрло или убијено, он не зна.

Хегер је најпре управљао једним логором за мушке затворенике у Загребу и то један и по месец. У септембру је затим преузео управу над оба женска концентрациона логора у Лоборграду и Горњој Ријеци и од тад управља њима.

О логору Јасеновац Хегер извештава да заточеници и на најмањи преступ бивају премлаћени и погубљени. Много је лешева убијених нагурано у један насип који заточеници морају да граде. Дрвени лежајеви су постављене на више нивоа и међу њима је тако мало простора да се заточеници могу само још на силу угурати. Kад се доведу нови заточеници, све им се одузима, све до једног пара ципела, једних панталона и једне кошуље. Kакво год да је време напољу, заточеници морају радити тешке послове и потпуно се неодговарајуће хране. Сваки дан је претходне године умирало у просеку до 80 лица.

Стражу сачињавају усташе, које су потпуно бестијалне. Они раде шта хоће; Хегер је прошле године имао да допреми један нови транспорт затвореника из Загреба за Јасеновац. Приликом допремања затвореника, један човек није хтео да дâ да му се све одузме, након чега је он, као и још један други затвореник, одмах ударцима оборен и остао је да лежи обливен крвљу. Ни о једном од њих двојице се више ништа није чуло, очигледно је да су убијени.

Исхрана логораша у оба женска логора испрва није била лоша. Јеврејска вероисповедна општина из Загреба је задужена да се брине за јеврејске и православне затворенице у оба женска логора. При том су православци природно прошли лошије. Из Мађарске је Jеврејској вероисповедној општини у Загребу последњих месеци као донација исплаћен један милион пенга.

Један део овог новца очигледно је искоришћен за давање мита, јер се јеврејски затвореници од пре отприлике једног месеца радују мањим слободама.

Здравствено стање у оба логора је лоше. Тренутно влада трбушни тифус који су донели заточеници из Босне.

108 лица је већ умрло од тифуса, а око 400 њих се разболело.

У последње време се заточеницима дају покварено месо и кобасице.

С. р.СС-капетан

Упутити: 1) VB, 11/4

Изјава избеглице из Вргинмоста о усташком масовном убијању Срба у Вргинмосту и околним селима и o убијању у глинској цркви.

15/4. 42.

Једна избеглица из Вргинмоста изјављује:

Дана 6. маја т. г. у Вргинмост је из Лике или Далмације дошао један усташа по имену Марко са још 10–15 наоружаних усташа из Топуског, ухапсили су 11 угледних Срба из Вргинмоста, које су одвели у концентрациони логор у Копривници. Ухапшени су: Кошутић Стојан, гостионичар из Војнића – железничка станица, Зорић Ђуро, пензионисани шумар из Славског Поља, Врга Стеван, бачвар, Малобабић Васо, месар, Драгојевић Раде, пензионисани лугар, Врга Перо, земљопоседник из Подгорја, Цревар Перо и Душан, трговци, Насташић Никола, месар, Ајдиновић Миле, земљопоседник и Полимац Милан, земљопоседник из Вргинмоста. Сви горе наведени прво су одведени у Копривницу а затим за Госпић. О даљој судбини ништа нам није познато.

Дана 27. јула т. г., у близини Топуског убијен је Бријешки Перо, иначе сељак из Топуског. Њега је наводно убио један други усташа. За овај случај окривљени су Срби, што је за последицу имало то, да су усташе 28. јула упале у српско село Пониквари – Пољани. У овом селу, усташе су поубијале све што им је дошло под руку, тј. мушкарце, жене и децу, а куће су запалиле.

Дана 29. јула, кад је италијанска војска напустила Вргинмост, усташе су дошле у више камиона. То су биле усташе из Глине, Топуског, Петриње, Загреба и Осијека, њих 50– 60. Они су ухапсили јако пуно Срба, 50 њих, одвели су их у једну шуму, где су сви били побијени. Њихови лешеви су више недеља остали да леже непокопани у шуми. Још су следећи Срби убијени: Тепшић Јован и Станко, Јеросимић Ђуро и његов син Раде, Јеросимић Миле, Родић Стево и Војислав, Тепшић Никола и његов син Раде, Тепшић Павао и његов унук, Коркут Љубомир и његов син Милош, теолог, Јањанин Петар, жандарм у пензији, Јарчов Милан, пекар, Марковић Душан, трговачки помоћник, Владић Стојан, месар, Павловић Гојко, пекар, Ромчевић Бранко, гостионичар, Малобабић Јанко, општински благајник, Ивковић Марко, железнички чиновник, Обрадовић Миле, железничар – сви из Вргинмоста. Лапчевић Павао, Врга Никола, Линта Петар, мл.[ађи] Булат Марко, Линта Максим, Булат Милош – сви из Подгорја. Преостали Срби спасли су се тако што су побегли у шуму.

Дана 1, 2. и 3. августа т. г., домаће усташе Клеменчић Јоцо, касапин из Вргинмоста и Шпрајц Антон, лугар такође одатле, обилазили су села. Они су српским сељацима обзнанили да своје домове не треба да напуштају, већ да се пријаве код усташког команданта и да треба да пређу у католичку веру. По наредби усташког команданта, сви Срби треба да се појаве код Соколског дома 3. августа у 7 сати ујутру, где ће се обавити припреме за прелазак у католичку веру. Као што је било наређено, сакупило се 1.700 Срба. Срби су чак с музиком дочекивани. Хрват Живчић Јосип, довео је највећи број Срба. У Соколском дому су остављени да до 2 сата после подне чекају, пошто им је речено да ће им велики жупан из Петриње, у 4 сата после подне одржати говор. Од тога није било ништа а Срби су тако заваравани све до следећег дана, да ће бити одведени у Глину ради полагања заклетве. Током ноћи, Срби су били чувани а 4. августа сви су потоварени на камионе и одведени за Глину. Тамо су у православној цркви буквално масакрирани. То су били: Цревар Симо, Јеросимић Никола, Вукмировић Илија, Тепшић Стеван, Родић Драган, сви из Вргинмоста. Имена осталих се не сећам, Из Подгорја су за Глину одведени и тамо убијени: Врга Станко, Лапчевић Ненад, Никола и Пане (браћа), Лапчевић Павао и Сава, Ајдиновић Јанко и Петар, Врга Матија, Полојац Вујо и Раде, Линта Теодор и Милош (браћа), Линта Јанко и Петар, Линта Милош и Стојан, Пова Милан итд.

Убиства, која су се настављала у срезу Вргинмост, трајала су од 28. јула до 20. септембра. Највише убистава се догодило 16, 17. и 18. септембра т. г. Тих дана, усташе су се поделиле у 3 групе. Једна група је отишла у село Перну и Маличку, друга група у села Црни Поток и Пецка а трећа група у село Блатуша. У поменутим селима поубијали су све што им је дошло под руку. Са собом су водили и Цигане који су им помагали у паљењу кућа.

Познато ми је да је само из куће Војновић Радета у Црном Потоку убијено 30 људи. Сва ова лица била су жива спаљена. Сву покретну имовину као и стоку однели су са собом у Топуско. Већина пљачки догодила се у селима Блатуша и Пецка. Село Перна је у потпуности спаљено, тако да ниједна једина зграда није преостала. У српском селу Старо Село, сви су такође изгубили животе. У време ових ужасних убистава, усташе су и јако пуно жена и девојака силовале. Жандармеријски наредник Павловић из Вргинмоста је усташама доводио жене. Жена ковача Врга Павла, се опирала овим злостављањима због чега је одведена у шуму и тамо затучена. Током ових зверстава одржаване су велике пијанке. У срезу Вргинмост убијено је 5–6000 Срба. Срески начелник у Вргинмосту, Чидић Андрија, узео је Србе у заштиту, због чега усташе нису биле задовољне.

Од домаћих усташа нарочито су се истакли: Клеменчић Јосо, месар и Шпрајц Антун, шумар, обојица из Вргинмоста и жандармеријски наредник Павловић.

Ја сам се до 25. септембра скривао по шумама и оближњим селима, а 26. септембра сам стигао у Београд.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мина
Не надајте се да ће то да читају Хрвати, они не читају Политику, а посебно ћирилицу. Када би којим чудом била објављена ова зверства у неком западном листу, можда би свет другачије гледао на нас.Од Хрвата нема вајде, нити читају, нити ишта признају.
kisa
A sto bi zapadni svet bio razlicit od njih. Pa zapadni svet ih je nagradio za svoja "dela" usvojivsi ih preko reda. Znaju oni sve i to unazad vise od hiljadu godina. Ali na kraju sto nas zanima sta zapadni svet misli, sto mi njima da se dodvoravamo? Vecno okretanje na pogresnu stranu nas je tu i dovelo gde smo.
Dragan Pik-lon
Kad se ovo procita ne moze se izbeci zakljucak-Da je "Oluja'' samo nastavak Genocida i NDH-ke prve.
Buducnost
Cemu ovo. Mi smo jos u periodu 1941-1945 i 1991-1995 , pa ako cemo tako onda niko da ne ide u Nemacku da radi zbog Kragujevca i 100 za jednog. Niko u zemlJe NATO. Ka d ce krenuti bolje
.
kojim sad snagama zaustaviti ovaj kolaps specijalne operacije Šojgu !?
.
poraz specijalne operacije u Ukrajini

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.