Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЧЕЛА НОВА АКАДЕМСКА ГОДИНА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ

Настава у клупама на факултетима

УБ је богатији за 13.210 бруцоша, од чега је 8.738 буџетских, а на основним академским студијама нашег највећег универзитета уведено је око сто нових програма
Проф. др Бранислав Боричић јуче је новој генерацији студената одржао прво предавања на Kатедри за статистику и математику (Фото: УБ и Фото МПН)

После две и по године променљивог режима рада под пандемијским околностима, настава на Универзитету у Београду јуче је почела у уобичајеним условима, у клупама, без онлајн часова, што ће, како каже ректор проф. др Владан Ђокић, допринети бољем стандарду студирања. Ректор открива да ове године на основним академским студијама нашег највећег универзитета имају око сто нових студијских програма, што, каже, студентима пружа могућност да изуче разне академске дисциплине на 31 факултету. Он у томе, такође, види прилику да академци УБ испоље своје потенцијале у свим областима науке, јер каже да добијају све што један велики универзитет може да им пружи.

Ове школске године УБ је богатији за 13.210 бруцоша, од чега је 8.738 буџетских, истиче за наш лист проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу, који је јуче део њих поздравио на Правном факултету. Каже да је број уписаних на потпуно истом нивоу као лане, односно имају само 20 бруцоша више него претходне уписне сезоне. Наглашава да су задовољни уписним исходом имајући у виду комплетну ситуацију у којој се налазимо, односно мањи број свршених средњошколаца, економску кризу, пандемију и конкурентност других универзитета. Путем наших страница он је честитао свим бруцошима што су постали део академске заједнице „највећег и најреспектабилнијег универзитета у овом делу Европе”.

– Иако bi факултетске обавезе требало да буду приоритет, саветујем студентима да се што више друже, путују, читају, баве спортом, културом, и да кроз радионице, округле столове, мобилност и студентско организовање искажу своје потенцијале и афинитете – нагласио је проректор Филиповић.

И ректор Ђокић јуче је свим својим студентима честитао што су изабрали Универзитет у Београду „као једну од најзначајнијих образовних и научних институција у региону”. Поручио је студентима УБ да ће знање које стекну моћи да испоље у Србији, или било којој другој држави. То, каже, значи да су дипломе државног универзитета у главном граду признате у многим земљама и да студенти и дипломци УБ могу да наставе своје образовање континуирано, на било ком факултету у региону или глобално, било где у свету.

Проректор за науку УБ, проф. др Бранислав Боричић, одржао је на свом матичном, Економском факултету прва предавања на Kатедри за статистику и математику новој генерацији студената. Пожелевши им добродошлицу у академску заједницу и успех у испуњавању испитних обавеза, Боричић је у свом првом обраћању новим академцима посебно истакао да између 19. и 25. године живота имају јединствену прилику да стекну највише знања и да се таква шанса никада касније у животу не понавља.

Продужен рок и на „старим” докторским и магистарским студијама

Влада Србије је усвојила закључак којим се „старим” студентима уписаним на магистарске и докторске студије, као и кандидатима који су пријавили докторску дисертацију до 10. септембра 2005. године, продужава рок за завршетак студирања по започетим условима и правилима, наставном плану и програму. Овај закључак су усвојили на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и онај од средине месеца којим се студентима основних студија који су уписани на факултете и више школе до поменутог датума, такође, продужава рок за завршетак студирања, који им је истицао 30. септембра.

Иницијативу за продужетак рока за завршетак студија „старим” академцима покренули су представници Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС), а подржао ју је Бранко Ружић, први потпредседник владе и министар просвете.

У Министарству просвете најављују да ће припремити измене и допуне Закона о високом образовању ради омогућавања продужетка рока за завршетак студија и покренути дијалог са СКОНУС-ом и универзитетима ради утврђивања дугорочног решења са оптималним роком за завршетак студирања по старим програмима.

Подаци које су недавно изнели представници академаца говоре да у нашој земљи тренутно има активних између 10.000 и 15.000 старих студената. Они не морају да обнављају годину сваке уписне сезоне, па је доста и неактивних и претпоставља се да их је, уз ове активне, много више.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Лажа, паралажа па статистика!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.