Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: асистент др МИХАИЛО СТЈЕПАНОВИЋ, директор Клинике за пулмологију УКЦС

Назире се светло на крају тунела пандемије ковида 19

(Фото: лична архива)

Најаву челника Светске здравствене организације да свет никада није био у бољој позицији да оконча пандемију вируса корона, грађани широм света су дочекали са олакшањем јер не постоји особа којој није досадило ношење маски, држање дистанце, тестирање… Ипак, стручњаци су упозорили да нас боља ситуација са ковидом 19 очекује тек на пролеће и да се у касну јесен очекује још један талас повећаног оболевања од короне.

У разговору за „Политику” асистент др Михаило Стјепановић, пулмолог и директор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије, наглашава да је општи имунитет грађана већи него на почетку пандемије и да се назире светло на крају тунела. „Саветујем ризичним групама и старијим људима да се обавезно поново вакцинишу бустер дозом вакцине против ковида 19, како би се повећала количина антитела”, нагласио је др Стјепановић.

Да ли то значи да се ближимо крају пандемије ковида 19?

С обзиром на досадашња искуства са ковидом 19, а то је да нас је у протеклим месецима у неколико наврата изненадио са јачином, инфективности и тежином клиничке слике, мислим да треба да будемо опрезни. Свакако да и вакцинација, а и прокуженост становништва овим вирусом доприноси његовој мањој инциденци. Поготову што је и после две и по године од почетка пандемије, ковид 19 инфекције поново расту у разним деловима света.

Ви саветујете ризичним групама вакцинисање бустер дозама?

Свакодневно ме пацијенти питају о значају вакцинације и да ли да се вакцинишу. Иако заштита вакцином против вируса корона временом попушта, јер се смањује количина антитела, обавезно саветујем вакцинацију јер их она штити од најтежних форми, а и леталног исхода. Исто важи за особе које су прележале корону. То значи да ни вакцинисани, а ни они који су прележали корону немају оптималну заштиту против подврста соја омикрон и могу да се инфицирају. Нове инфекције подврстама соја омикрон су могуће упркос вакцинисању или прележаној корони и појављују се чешће него инфекције делта сојем. Али има мање смртних случајева и мање људи мора на болничко лечење. И студије закључују да је разлог за то чињеница да су многи људи већ вакцинисани и имају антитела, иако се њихова количина временом смањује.

Које тренутно теже симптоме са плућима имају оболели од ковида?

Сада смо у седмом таласу оболевања од короне, а актуелне су подврсте омикрон соја које углавном не изазивају теже клиничке слике. Након делта соја који је много задао проблема лечењу и оптерећености целог здравственог система, сада је примарна подваријанта омикрона по називу БА.5. Иако су симптоми код свих врста овог вируса донекле слични, постоје неке специфичности које указују да сте инфицирани одређеним сојем. Најчешћи симптоми су прусутни код горњих партија респираторног тракта (цурење и запушеност носа, сливање секрета низ ждрело, болови у грлу, кијање…), углавном сув надражајни кашаљ, повишена телесна температуре, главобоља, болови у мишићима, малаксалост… Раније уобичајени симптоми као што су губитак укуса и мириса или кратак дах, ређе се јављају код најновије подваријанте. Иако ажурирана листа потенцијалних симптома може да олакша да се утврди да ли сте заражени БА.5 подваријантом, листа је такође прилично слична онима које изазивају други уобичајени вируси. У неким случајевима је веома тешко разликовати да ли је код неке особе реч о омикрону, а без теста.

Колико је опасан постковид синдром?

У Клиници за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије сваког уторка и даље ради амбуланта за постковид скоро годину и по дана. Имали смо велико оптерећење прошле године, нарочито код пацијента који су преболели ковид 19, подваријанту делта сојем, а сада са омикроном сојем како је и блажа клиничка слика, тако је и постковид опоравак лакши. Свим пацијентима радимо, поред пулмолошког прегледа, испитивање плућне функције (спирометрија, дифузија, сатурација), радиографске методе (радиографија грудног коша, а уколико је потребно и скенер грудног коша), мере физикалне медицине, али и укључивање других специјалиста уколико је потребно.

Са каквим последицама се сусрећу пацијенти који су прележали корону?

Постковид се дели на неколико периода. Акутни постковид је период који се дефинише као онај са присутним симптомима до три недеље након прележале ковид 19 инфекције. Гранични постковид је период који се дефинише као онај са присутним симптомима до 12 недеље након прележане инфекције. А у последње време се описује и синдром „лонг ковида”, где су симптоми присутни дуже од 12 недеља након заражавања. Пацијенти од респираторних тегоба у постковиду наводе продужен сув, надражајни кашаљ, осећај недостатка ваздуха, мада сада знамо да практично нема органа, то јест система који не даје симптоме у постковиду. Поред респираторних симптома, пацијенти се жале најчешће на замарање, лупање и прескакање срца, главобоље, депресивни су, имају болове у мишићима…

Да ли, ипак, и омикрон сој короне може да изазове велике проблеме?

Углавном даје лакше клиничке форме и видимо и да је и поред великог броја оболелих мањи број хоспитализованих пацијената због омикрона него од делта соја. Али, и поред лакших форми и омикрон сој даје постковид симптоме. У општем су ризику од постковид симптома и компликација особе старије животне доби, пацијенти који имају друге болести (коморбидитете), пацијенти који су имали тежу форму ковида, то јест оне форме које су захтевале примену кисеоничне терапије и мере неинвазивне или инвазивне механичке вентилације у свом лечењу, као и пацијенти који су претходно имали плућне болести.

У престижном пулмолошком часопису „Лансет” је скоро објављено истраживање које је пратило 83 болесника годину дана након прележане ковид инфекције. Закључено је да је степен оштећења плућне функције био највиши у прва три месеца у постковиду и да је за опоравак било потребно наредних шест или 12 месеци. Закључак исте студије је да су радиографске промене (фиброзне) остале код 20 одсто испитаника након 12 месеци. Та група од 20 одсто болесника су управо они који су имали тешке форме ковида и високе скорове на скенеру грудног коша при процени тежине упале плућа.

Ове сезоне се очекује јачи удар грипа. Колико може да буде опасно „сударање” короне и грипа?

Актуелни сој ковида даје симптоме који могу личити на тешку прехладу, тако да је инцијално тешко разликовати грип од ковида. Свакако да нам тестирање на ковид брзо даје одговор на ово питање.

Да ли је због пандемије короне дошло до повећања броја пацијената са проблемима плућа који се дуго нису јављали лекарима?

Клиника за пулмологију је у два наврата била у ковид режиму рада, али је и тада наша дневна болница била у посебном делу зграде у зеленој зони, тако да нисмо стајали са збрињавањем онколошких болесника. Како су друге установе биле у ковид режиму рада, неколико месеци смо били једина пулмолошка установа која је у зеленој зони због чега је притисак пацијената био огроман.

Када је појава кашља озбиљан проблем

Ових дана се доста људи жали на упорни кашаљ. Када он може да буде опасан и када се треба јавити лекару?

Кашаљ је један од првих симптома плућних болести. Акутни кашаљ је углавом последица инфекције, али сваки кашаљ који траје дуже од три недеље захтева пулмолошко испитивање.

Пораст броја оболелих од рака плућа

Неке анализе показују да је дошло до пораста броја оболелих од карцинома плућа. Има ли истине у томе?

Рак плућа је болест која је, нажалост, у порасту. Сваки дан се ова болест дијагностикује код 16 новооболелих људи, а чак 13 пацијената изгуби битку са раком плућа. У Србији је рак плућа први од свих онколошких болести и по инциденци и по морталитету. То је болест пушача, јер су 90 одсто оболелих пушачи или бивши пушачи. Зато је савет за оне који пуше цигарете да оставе пушење још данас.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.