Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли глобална економија догодине улази у рецесију

Прогнозе за 2023. годину указују да се очекује раст у Бугарској од 1,7 одсто, у Хрватској од 1,8 одсто, у Мађарској од 1,7 одсто, у Пољској 1,6 одсто и у Румунији 3,2 одсто
(Фото EPA-EFE/ANDY RAIN)

ВАШИНГТОН – Светска банка упозорава да би због рата у Украјини глобална економија могла да склизне у рецесију 2023. године.

„Руска инвазија на Украјину изазвала је највећу кризу расељавања људи у свету од Другог светског рата – додатно повећавајући ионако историјски глобално велики број избеглица. Инвазија је, такође, нагло убрзала успоравање глобалне економске активности, са ризиком да глобална економија склизне у рецесију 2023. године, јер велике економије настављају нагло успоравање”, навела је Светска банка у данас објављеном Ажурираном економском извештају за регион Европе и централне Азије (ЕЦА).

Предвиђа се да ће се економска активност у економијама растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије смањити за 0,2 одсто у 2022. одражавајући негативан ефекат преливања изазван ратом.

Такође, да ће се раст једва опоравити 2023. године, уз повећање БДП-а на 0,3 одсто.

Пројекције раста за 2023. годину смањене су за већину земаља у региону пошто је свака земља погођена поремећајима у ланцима снабдевања, слабљењем изгледа за раст у еврозони, рестриктивнијом монетарном политиком од очекиване и озбиљним шоковима на робним тржиштима, као и великом неизвесношћу изазваном ратом.

Прогноза је такође заснована на умеренијим ценама робе (али задржавању на високом нивоу), као и на глобалном окружењу које карактеришу рестриктивнији глобални услови финансирања, ублажавање спољне тражње и попуштање „уских грла” у ланцу снабдевања.

Ако рат ескалира тако да руски извоз енергије буде додатно поремећен, регионална производња могла би бити далеко слабија, упозорава Светска банка.

Дуготрајни рат ће вероватно додатно повећати несигурност и фрагментирати трговинску и инвестициону интеграцију региона.

Процењује се да је једна трећина украјинске популације од 44 милиона људи расељена због руске инвазије у земљи, наводи СБ, пренео је Танјуг.

Предвиђено је да ће се БДП смањити за око 35 одсто 2022. године, а према недавним проценама Светске банке, потребе за опоравком и реконструкцијом у друштвеним, производним и инфраструктурним секторима износе најмање 349 милијарди америчких долара, што је више од 1,5 пута више од величине украјинске предратне економије 2021. године.

СБ наводи да је руска економија пребродила почетну олују међународних санкција боље него што се очекивало, због комбинације брзо донетих и опсежних контрола капитала и операција ликвидности, и фискалне подршке домаћинствима, предузећима и владама над поднационалном нивоу.

Али и поред тога се очекује пад руске економије од 4,5 одсто у 2022. години, пошто пад реалних зарада нагриза потрошњу, док санкције и добровољно повлачење страних предузећа и интензивна неизвесност утичу на инвестиције.

У 2023. години, с обзиром на наставак рата и проширивање санкција, очекује се да ће руска привреда поново забележити пад, за 3,6 одсто, са пуном применом раније одлаганих ембарга ЕУ на нафту и слабљењем свих покретача раста.

Пројектовани раст за централну Европу у 2022. години износи 4,3 одсто, што је више од раније пројектованог због позитивних изненађења у првој половини 2022. године, одражавајући релативно снажну спољну потражњу из еврозоне и ослобађање потиснуте тражње након што су ограничења уведена због пандемије укинута почетком 2022. године.

Упркос убрзавању инфлације, приватна потрошња је имала користи од ниже незапослености и повећања плата изазваних недостатком радне снаге.

У 2022. години очекује се раст у Бугарској од 2,9 одсто, у Хрватској 6,4 одсто, у Мађарској 4,7 одсто, док се у Пољској и Румунији очекује раст од четири, односно 4,6 одсто.

Међутим, индустријска активност и потрошња ће вероватно ослабити у четвртом кварталу 2022. године, са наставком раста цена енергената због одлуке Русије да заустави проток гаса кроз Северни ток 1.

Субвенције за гас и струју помогле су да се заштите домаћинства, али се очекује јачање фискалних притисака и повећање дефицита (Бугарска, Хрватска, Румунија).

Укупна инфлација, која је већ била на вишегодишњем максимуму и премашивала циљеве пре инвазије на Украјину, вероватно ће остати повишена због високих трошкова енергије као последице рата, док базна инфлација остаје константно висока као последица ранијих повећања плата.

Као одговор на то, централне банке могу бити принуђене да додатно пооштре монетарну политику упркос негативним ефектима на раст.

Очекује се нагло успоравање раста у 2023. години на 1,9 одсто, пошто висока инфлација и цене енергије умањују активност домаћинстава и предузећа и подстичу строжу монетарну политику.

Такође се очекује да ће успоравање активности у Централној Европи бити појачано слабљењем спољне тражње, посебно из еврозоне.

Прогнозе за 2023. годину указују да се очекује раст у Бугарској од 1,7 одсто, у Хрватској од 1,8 одсто, у Мађарској од 1,7 одсто, у Пољској 1,6 одсто и у Румунији 3,2 одсто.       

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
То није питање већ чињеница што се тиче "западног" света.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.