Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ ТРОВАЊА ВИШЕ ГРАЂАНА ИЗ ШАПЦА И ОКОЛИНЕ

Продавачици отровних гљива прети до осам година затвора

У Војномедицинској академији је на лечењу 10 особа. Осумњичена се терети за тешко дело против здравља људи, јер је дошло до тежих последица кривичног дела производње и стављања у промет шкодљивих производа
(Фото EPA-EFE/Marcin Bielecki)

Због тешких последица по здравље десет људи који су смештени у Војномедицинској академији (ВМА) у Београду после тровања печуркама које су купили поред пијаце у Шапцу, осумњиченој продавачици гљива М. Г. (72) из места Ћуковине биће стављено на терет тешко дело против здравља људи за које је запрећена казна од једне до осам година затвора, сазнаје „Политика”.

Одређено јој је задржавање до 48 сати и тек треба да буде саслушана у тужилаштву. Према речима Јелене Алексић, заменика основног јавног тужиоца и портпарола Основног јавног тужилаштву у Шапцу, она ће бити саслушана у складу са законским одредбама због сумње да је извршила тешко дело против здравља људи из члана 259, став један, у вези са чланом 256, ставом један Кривичног законика (КЗ).

Реч је о кривичном делу производње и стављања у промет шкодљивих производа, за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година и новчана санкција. „Ово дело чини онај ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство или друге шкодљиве производе”, наводи се у Кривичном законику у члану 256.

Ово кривично дело може имати и веома озбиљне последице – ако је дошло до тешког нарушавања здравља и у том случају је предвиђена казна затвора од једне до осам година. Ако је извршено из нехата, предвиђена је санкција до три године.

Уколико дође до смрти, а надамо се да се то неће догодити и да ће сви отровани пацијенти оздравити, закон прописује казну од две до 12 година затвора, а ако је дело учињено из нехата – од једне до осам година (тешко дело против здравља људи, члан 259 КЗ). У том случају било би надлежно Више тужилаштво.

У Војномедицинској академији сада се на лечењу налази десет особа које су купиле печурке поред пијаце у Шапцу. Они су на одељењу интензивне неге, а једна особа је, како се наводи у извештајима, животно угрожена.

Из Националног центра за контролу тровања ВМА саопштено је да су пацијенти из Шапца гљиве набавили код неовлашћеног продавца, и конзумирали их, мислећи да је реч о рудњачама и лисичаркама, као и да су печурке биле поломљене и да их је било најмање три врсте, што отежава препознавање.

„Упозоравамо све оне који користе гљиве за јело, као и берачима да буду максимално опрезни, јер одговорност за здравље и личну безбедност је на свакоме ко бере и једе самоникле печурке”, наводи се из овог националног центра.

Наглашавају да је од пролећа до сада лечено 26 пацијената са тровањем гљивама (14 амбулантно и 12 хоспитално), док се у Европи годишње лечи око 10.000 случајева, а да је смртност велика – између 10 и 50 одсто.

У Кривичном законику се наводи да уколико је храна стављена у промет без извршеног прегледа овлашћеног лица, у случајевима када је тај преглед предвиђен прописима, може се изрећи казна затвора до три године и новчана санкција. Ово дело може бити извршено и из нехата – ако је продавац био свестан да печурке могу бити отровне, али је „олако држао” да до тровања неће доћи (свесни нехат), или ако уопште није био свестан да продајом гљива може учинити кривично дело (несвесни нехат). У таквом случају може бити изречена новчана казна или затвор до годину дана.

Опрезно са печуркама

Из ВМА се у саопштењу наводи да се под појмом отровне гљиве подразумевају све оне врсте које у организму изазивају патолошке промене и оштећење органа. Неке стварају благе реакције као што су болови у трбуху, мучнина, повраћање или алергијске реакције које су пролазне, али постоји и један број врста које узрокују много озбиљнија оштећења и смрт. До тровања најчешће долази због замене јестивих печурака онима које су отровне.

Упозоравају да се само хемијском анализом може тачно утврдити отровност гљива и да се, без доброг познавања печурака и друштва особе која је врсни зналац, не треба упуштати у њихово брање. Такође наводе да је заблуда да има потпуно идентичних јестивих и отровних гљива, те да се оне могу распознавати по одређеним карактеристикама.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šator
За бабу је то смртна пресуда, али мора нешто добити за ово, потровала је људе.Али и ти људи, па какав коњ можеш бити да купујеш гљиве од маторе бабетине испред пијаце, на тротоару? Заправо, коњ нема шансе да поједе ове гљиве, успордба ових са коњима је увреда за паметну животињу

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.