Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како решити проблеме геријатријске популације

(Freepik)

Прошле године је умрла моја школска другарица из основне школе. У болници је констатовано да је старица (84 године) потпуно здрава, али да је реч глади. Болесница је ускоро преминула. Муж и син су јој раније умрли, а психички оштећена снаја није водила адекватну бригу о старици. Након те смрти, из околних кућа су се чула правдања: Да смо знали, свакодневно бисмо јој односили тањир хране.

После тог догађаја, присећао сам се хуманих поступака које сам познавао. У Даласу, у Тексасу, веома добар научник нашег порекла изгубио је посао јер нови шеф није могао да га уклопи у своју екипу. Педесетогодишњи човек је извршио самоубиство. За њим је остала болесна и скоро непокретна супруга с девојчицом од дванаест година. Пет-шест лаборанткиња и неколико докторки, по распореду, свакодневно су се годинама бринуле о тој мајци и девојчици. Одвозиле су девојчицу у школу, куповале храну и водиле домаћинство, све док девојка није одрасла и добила возачку дозволу. Мајка јој је у међувремену умрла.

Други пример је из Сарајева. Био сам члан Свеза комуниста Југославије. Моја основна организација била је на Медицинском факултету, а у месној заједници Бабића башта припадао сам партијском активу (актив чине чланови партије из разних основних организација). Изабрали су ме за председника актива. Заменик ми је био познати историчар Атиф Пуриватра. На моју идеју, поред осталог, ангажовали смо омладину заједнице да се брине о старим, немоћним и болесним особама којима је помоћ потребна. Реч је о куповању намирница и доношењу кући или плаћању рачуна онима који немају помоћ родбине или пријатеља. Данас се ретко среће сличан вид организовања помоћи, а многе особе у геријатријском добу или млађе у невољама, још нерадо одлазе у старачке домове или друге стационарне установе. Сви активи комуниста имали су сличне задатке – да брину о становницима своје месне заједнице.

Како данас решити проблеме све бројније геријатријске популације? У Сомбору је у социјалистичком периоду уведена тзв. кућна нега. Професионалне геријатријске домаћице свакодневно су одлазиле у кућу старих и изнемоглих да пруже помоћ, од ложења ватре и чишћења просторија до набавке хране и лекова. Медицинске сестре обилазиле су болеснике једном недељно, а лекари по потреби и једном месечно, обавезно. Такав вид помоћи ширио се у многе градове, а данас се изгледа само задржао на неколико места. Можда постоје и друга решења, али их ретко виђамо. Није се ни у селу од 1.853 житеља у Бачкој смислио, нити спроводио систем заштите старих и изнемоглих. Старица је умрла од глади. Хоће ли се наћи решење за помоћ старима, не само у селима, већ и у градовима? Верујем да хоће и мора. Што пре, то боље.

Академик Рајко Игић,
аутор књиге „Основи геријатрије”, дугогодишњи службеник на медицинским факултетима у Сарајеву, Тузли, Бањалуци и Новом Саду

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Славица Жижић Борјановић
Популација старијих особа код нас је знатна те је и посао око бриге и неге велики. Започето је крајем 19. века кад је др Лаза Лазаревић основао у Варошкој болници у Београду прво одељење за старе. Могуће да је било прво и у свету. Академик Игић, лекар, на себи је искусио проблеме око лечења старијих и спознао да треба писати књиге о геријатријијском добу. Отуда ова књига коју помиње. Хумано друуштво је по мени најбољи штит за све нас па и за старе. Будимо најпре хумани.
Alisa
treba da bude na nivou mesne zajednice, blizu kuce, onima koji se jave da im je potrebna pomoc
Бранислав Станојловић
Увредљиво је да нас посматрате на тако понижавајући начин. Сигурно има таквих којима је потребна помоћ, али има нас и потпуно физички, психички, емотивно и сексуално здравих. У 80ој сам години и можда трчим стотку неколико секунди спорије, али још роним Таш уздуж; 180цм, 80кг, 20+цм шира рамена од карлице и кукова, партнерка од 34 године. Дао Бог!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.