Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У науци је битан новац, али су људи најважнији

Имамо младе стручњаке, само их треба правилно образовати, да оду у иностранство, али и да се врате, каже Владислав Воларевић, врсни имунолог и генетичар
Владислав Воларевић (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – У Швајцарској је имао све, и новац и сјајне услове за рад, научно усавршавање и напредак. Ипак, вратио се у Србију, на свој матични факултет у Крагујевцу.

– Године проведене на Универзитету у Берну, на њиховом Медицинском факултету, најзначајније су у мојој каријери. Убеђивали су ме да останем, говорили како ћу у Србији имати финансијских потешкоћа, али сам се вратио због деце. Мислим да је најбоље да деца одрастају у домаћинској атмосфери, са другарима који дишу као они – каже Владислав Воларевић (1979), отац три сина и од прошле године редовни професор Факултета медицинских наука у Крагујевцу на катедрама за микробиологију и имунологију и медицинску генетику.

Факултет медицинских наука Воларевић је завршио је у родном Нишу, 2006. године. Докторирао је у Крагујевцу, 2011. године, под менторством нашег чувеног имунолога Миодрага Лукића, а прву праву прилику да се бави научним радом пружио му је некадашњи декан крагујевачког Медицинског факултета Небојша Арсенијевић.

Професор Воларевић се усавршавао у Америци и на Институту „Кири” у Паризу, а постдокторске студије је обавио 2015, у њујоршкој болници „Синајска гора” где је радио на Институту за имунологију. Потом је уследио поменути ангажман у Швајцарској. Боравак у тој богатој земљи и заједнички рад са колегама, водећим стручњацима, омогућио му је да у престижним научним часописима објави више од 100 радова по којима је постао један од најцитиранијих научник из своје ускостручне области у овом делу Европе.

– У Швајцарској сам се највише бавио болестима јетре, фулминантним, брзопрогедирајућим хепатитисом, фиброзом и цирозом. Да не буде забуне, реч је о експериментима на мишевима и теоријским радовима, не клиничкој пракси. Немам бомбастичну информацију, лек за болести јетре није измишљен, па се у тешким случајевима и даље посеже за трансплатацијом органа. Ипак, утврдили смо како матичне ћелије, када се искључе неки гени, могу да обуздају запаљења, спрече даља оштећења ткива и блокирају развој патолошких ћелија у јетри – наводи Воларевић, стручњак за мезенхимске матичне ћелије.

Наш саговорник се бавио и улцерозним колитисом, тешким запаљењем дигестивног тракта, као и утицајем галектина 3 на настајање ове болести, за шта је добио и грант Европског удружења за Кронову болест и колитис. Фармацеутски инхибитор тог молекула, лек који су измислили стручњаци са шведског Универзитета у Лунду, може утицати на спречавање запаљења и ширења малигних ћелија у организму, објашњава Воларевић, потенцирајући научни допринос који је изучавању галектина 3 дао његов ментор Миодраг Лукић, професор емеритус на крагујевачком Медицинском факултету.

– Треба бити опрезан са употребом матичних ћелија у терапијске сврхе, јер постоји одређен ризик да оне промене свој карактер. Зато ја препоручујем коришћење продуката матичних ћелија, иако је њихово дејство краткотрајније. Матичне ћелије треба разликовати. Једно су мезенхимске, а друго хематопоетске матичне ћелије из пупчане врпце којима се лече болести крви. Злочин би био рећи некоме да ћелије из пупчане врпце могу да лече аутизам – наводи Воларевић, упозоравајући на могуће злоупотребе погрешно интерпретираних информација у клиничкој пракси.

Саговорник „Политике” недавно се вратио из Италије, прецизније Катаније на Сицилији где је као представник Србије учествовао у интересантном пројекту чији је крајњи циљ да се утврди могући утицај дуванског дима на промену гена код пушача. Истраживања је обављао са колегама из САД, Русије, Грчке, Омана, Индонезије и земље домаћина.

– Поједностављено да кажем, радили смо са роботом, машином која пуши, а за испитивања смо користили наменски направљене цигарете, обичне и електронске које сагоревају или само загревају дуван. Пројекат је свако наставио у својој земљи. Имамо исте микроклиматске услове у лабораторијама и користимо исту машину. Један од тих робота налази се и на крагујевачком медицинском институту. Сматрам да би сваки редовни професор требало да се одужи свом факултету и донеси му неки вредан пројекат – каже Воларевић.

Учешће у великим међународним пројектима од изузетне је важности за наше научнике, сматра саговорник „Политике”, наводећи да српски истраживачи не заостају за колегама из богатих земаља.

– Наша држава издваја доста новца за науку, није тачно да то не чини, али те финансије одлазе на различите стране. Свако добија помало, а тако се тешко постижу очекивани резултати. Мислим да би државне финансије за науку требало усмерити ка одређеним областима и великим националним пројектима. У науци је битан новац, али су људи најважнији. Имамо младе стручњаке, само их треба правилно образовати, да оду у иностранство, али и да се врате – поручује Воларевић, наводећи да се на Факултету медицинских наука у Крагујевцу, под вођством декана Владимира Јаковљевића, управо тако ради.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.