Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Захарова поново подсетила Запад на Косово

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова поново је подсетила Запад на случај Косова, поруком да је то посвећено „онима који сада највише вичу да се крши међународно право, чланицама НАТО-а“.

На југу Србије налази се покрајина коју претежно насељавају Албанци – Косово и Метохија. У другој половини 20. века тамо је дошло до пораста сепаратистичких расположења са којима су морале да се боре југословенске/српске власти.

"У јуну 1990. године, у светлу дезинтеграционих процеса у Југославији, Албанци су у покрајинском парламенту предложили да се гласа о питању независности Косова од Србије, али у оквиру Југославије. Српски председник је након тога распустио скупштину. Албански посланици распуштеног парламента су 7. септембра 1990. године тајно изгласали стварање „Републике Косово“ у којој су требало да важе југословенски закони само ако су у складу са правним нормама Косова. Парламент „независне 'Републике Косово'“ је 22. септембра 1991. године прогласио пуну независност и иницирао је референдум у покрајини који је одржан од 26. до 30. септембра 1991. године. Управо тако: прво проглашење независности, а тек онда су 99 одсто оних који су учествовали у референдуму то озваничили гласањем. Резултате је признала Албанија.

Косово је током деведесетих, уз спољну подршку, покушало да постигне међународно признату независност, што је довело до отвореног сукоба са Србима 1998-1999. године – „рата на Косову“, који су покренули милитанти „Ослободилачке војске Косова“ под покровитељством и уз помоћ Запада, између осталог и преко обавештајних служби, који је довео до бројних жртава међу цивилним становништвом. У марту 1999. године у сукоб се већ отворено умешао НАТО који је започео бомбардовање Југославије. Деветог јуна 1999. године, у складу са међународним „војно-техничким“ споразумом, који су потписали представници НАТО-а и Војске Југославије у Куманову, контрола над покрајином прешла је на међународне „Косовске снаге“ (КФОР) под вођством НАТО-а.

Савет безбедности УН се следећег дана састао на својој 4.011 седници и усвојио обавезујућу Резолуцију 12 44 која је потврдила територијални интегритет тадашње Југославије (а самим тим и Србије која је постала држава наследница 2006. године), одобрила међународно цивилно и војно присуство на Косову и одредила да решавање косовске кризе треба да се заснива на договореним принципима, садржаним у анексима резолуције.

„Парламент“ Косова је 17. фебруара 2008. године усвојио акт о једностраном проглашењу независности покрајине од Србије од 18. фебруара.

Реагујући на то, Србија се 15. августа 2008. године обратила Уједињеним нацијама са молбом да дају правну оцену тог корака. Генерална скупштина УН је 8. октобра 2008. године усвојила резолуцију 63/3 у којој се обратила Међународном суду правде у Хагу са молбом да изнесе саветодавно мишљење по питању: „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција Косова у складу са нормама међународног права?“.

Након годину и по, 22. јула 2010. године, Међународни суд правде је изнео одговарајући саветодавни закључак у којем је пресудио да „Декларација о независности Косова од 17. фебруара 2008. године није прекршила опште међународно право, пошто међународно право не садржи забрану проглашења независности“ и не крши резолуцију СБ УН 12 44, пошто аутори „декларације“ нису повезани са структурама које су формиране у складу са њом.

Западне земље, на челу са САД, поздравиле су саветодавни закључак који је изнео Међународни суд правде, интерпретирајући га широко као одобрење сецесије (упркос томе што резолуција СБ УН 12 44, којој је посвећена између осталог и Русија, остаје основа за косовско решење проблема и предлаже постизање компромиса, који узима у обзир интересе Београда).

У току самог поступка, Вашингтон је и формално препоручио суду да прихвати закључак који је на крају усвојен, „пошто принцип територијалног интегритета не искључује настанак нових држава на територији постојеће државе“, написала је Захарова на свом Телеграм каналу.
 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nebo
Apsolutno je zena u pravu!dvostruki arsini zapada ali je tome konacno dosao kraj!sto bi nas narod rekao"i nad popom ima pop"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.