Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
УЗ ДУЕЛЕ МАЂАРСКОГ ФУДБАЛСКОГ ВЕЛИКАНА С ЦРВЕНОМ ЗВЕЗДОМ У ЛИГИ ЕВРОПЕ

Пенал „а ла Кројф” извели играчи БСК против Ференцвароша у Београду пре скоро 100 година

Довитљива подвала Николе Симића и Мађара Тонија Сабоа у пријатељској утакмици на Ђурђевдан 1924. на игралишту СК Југославија
Тим Ференцвароша у Београду 1924. (Фото: tempofradi.hu)

Ференцварош, који дели два мегдана с Црвеном звездом у Лиге Европе, први пут је ступио на калдрму Београда пре скоро 100 година. Супарници су му у пријатељским утакмицама 1924. били вечити ривали предратног фудбала у престоници Спортски клуб Југославија и Београдски спортски клуб (БСК).

На дан првог меча, против СК Југославије, у недељу 4. маја, „Политика“ је овако дочарала снагу пештанског тима, који је писан скраћеницом свог пуног имена Ferencvarosi Torna Club (Ференцварошки гимнастички клуб): „Кадгод се Ф. Т. Ц. кренуо из свог завичаја пажња целокупне футбалске Европе била је кренута на место на исход његовог гостовања. Београду ће пасти у део ретка част да прими то на далеко чувено друштво, које је пуних десет година сигурно држало првенство Мађарске. И са друге стране је тај догађај од великог значаја. Најјачи од свих тимова који су до данас прешли Саву код Авале, Ф. Т. Ц. ће нам пружити праву прилику да јасно упознамо начин игре његове домовине...“.

Међу градске ривале из сенке градског ривала

Сусрет с БСК је заказан за Ђурђевдан, 6. маја. Поприште оба дуела било је игралиште Југославије, јер је затечено у бољем стању од комшијског терена љутог ривала. На тој великој парцели су до Другог светског рата никла здања Електротехничког факултета, Универзитетске библиотеке, Правног факултета и Архива Србије, а после рата и Технолошко-металуршки факултет, Машински факултет и хотел „Метропол“ (простор се у народу звао Тркалиште, јер су ту 9. маја 1863. под покровитељством кнеза Михаила одржане прве организоване коњичке трке у земљи и одржавале су се све до пресељења на Бањицу 1904, на место где је данас Радов стадион, а Београдска општина је слободно земљиште уступила за „футбал“).

Оба домаћа тима, чије се витешко супарништво запатило међу великом масом поклоника, држани су за аутсајдере. Победе се од њих нису ни захтевале, али им се не би и опростило ако се реномираном противнику супротставе без снажног прегнућа.

Опште је уверење било да ће се Југославија показати у бољем светлу од БСК. „Црвени“ су преузели примат у такмичењу Београдског лоптачког савеза, а као прваци те лиге представљали су је 1923. на Првом државном првенству, одржаном по куп-систему (у четвртфиналу у Београду савладана Бачка из Суботице с 2:1, а у полуфиналу пораз против САШК у Сарајеву с 4:3).

Испало је мимо очекивања подно улице краља Александра Обреновића.

Ференцварош, који је пет пута узастопце био национални шампион (1909-1913, пре тога и 1903, 1905. и 1907), а не десет пута како је предочила „Политика“, дошао је као другопласирани у домаћем првенству. Ловор није дохватио већ 11 година. Над њим се надвила сенка градског ривала МТК (Мађарски клуб вежбача за тело), који јесте био десетоструки узастопни првак у то време (1914-1925, с изузетком сезона 1914/15. и 1915/16. које нису игране због Првог светског рата). Њихово надгорњавање је било истоветно ономе што су га имали Југославија и БСК.

Утакмицама на Тркалишту обновљени су спортски односи између две земље, победника и пораженог у Великој војни, а практично две нове државе: Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Мађарске, успостављене с регентом Миклошем Хортијем на челу после бурних унутрашњих превирања по распаду Аустроугарске монархије.

Смена судија због уганућа ноге

Југославија је изгубила с 2:1. Није се обрукала. Гости су играли без четири најбоља појединца. Мађарски Јеврејин Јозеф Ајзенхофер и Золтан Блум, оба из средишњице тима, управо су 4. маја бранили боје репрезентације у пријатељској утакмици с Аустријом на стадиону који је у Будимпешти уживао МТК (2:2). Градитељ игре Јозеф Матковић био је у Б тиму против Белгије, а крилни нападач Иштван Тот није допутовао јер је ишчашио руку. Остављена је могућност да Ајзенхофер и Блум дођу за меч с БСК.

Пред 8.000 душа Ференцварош је повео у 8. минуту, а „Југословени“ су поравнали из пенала у 24. Мађарске новине су известиле да је стрелац с 11 метара био (Радослав) Стакић, који је чинио бековски пар с Милутином Ивковићем Милутинцем, једним од прослављених репрезентативаца с Првог светског првенства у Уругвају 1930, а у „Политици“ стоји да је Игнаца Амшела надмудрио везњак (Бранко) Петровић после прекршаја над полутком (Душаном) Петковићем званим Сенегалац.

Победоносни погодак је пао у 12. минуту другог полувремена. Оба гола гостију су стављена на душу голмана Кароља Немеша, Мађара који је у нашем фудбалу и под именом Драгутин. Бранио је и за МТК. Први је странац у историји бечког Рапида из којег је 1919. дошао у Новосадски атлетски клуб (НАК) Нови Сад, а одатле 1924. у Југославију. Домаћин је био значајно ослабљен, лишен помоћи Драгослава Јовановића званог Жена, најбољег стрелца у историји предратних „црвено-белих“.

До 19. минута другог дела утакмице одлично је судио Станоје Јоксић. Пошто је у трку угануо ногу, дељење правде је препустио Јовану Ружићу, једном од пионира фудбалске игре код нас после првог рата, који се управо 1924, у дресу Југославије, опростио од играња с тек 26 година. Био је први наш првотимац у француској лиги (1916). Због врло снажног шута тамо су га звали Топовско ђуле. Играо је у првом учествовању југословенског тима на олимпијском фудбалском турниру, кад је у Антверпену 1920. Чехословачка била без милости са 7:0 у првом колу. Испит за судију дао је 1921.

Кад је дан уочи утакмице објављено да ће судити Јоксић, то је примљено с подозрењем. Сумњало се да ће он, млад и недовољно искусан, успети да изађе на крај с превејаним професионалцима, доказаним репрезентативцима, који ће, кадгод им се укаже згода, посегнути за разним триковима. Испоставило се да је поверени му деликатан посао обављао на висини задатка, а да су трикови извучени на Ђурђевдан из рукава два играча „плавих“.

Ко је начео Пештане? Хет-трик или није?

Кроз два дана Ајзенхофер јесте притекао у помоћ мађарском вицепрваку. Показао је да је одличан играч и стрелац (уочено је и „да се очигледно чува и стално љути што све не иде како он мисли да треба“), али је његово умеће било недовољно да се спречи сензација. БСК је побрао ловорике с 3:1. У аналима клуба тај подвиг је истакнуто слављен. Осврнемо ли се у најскорију прошлост, вероватно да је раван Звездином тријумфу против Ливерпула на „Маракани“ с 2:0, што јој је била и једина победа у њеној дебитантској Лиги шампиона 2018.

Тони Сабо из каснијих дана

Нема двојбе да је експрвак Београдског подсавеза (1920, 1921, 1922) повео с 1:0 у 18. минуту, али извори дају различитог стрелца. У листу „Време“, на пример, пише: „У 18. минуту Б. Живковић проноси лопту све до противничке гол линије, ту му у сусрет наилази Анцел но Живковић успе и њега прећи вративши лопту назад Сабоу, који је шаље у празан гол. Силан аплауз“. У „Политици“, међутим, стоји овако: „У 18. минути, Живковић прелази одбрану, Амзел излети из врата али пропусти лопту. Живковић је шаље високо у гол, а Хунглер даје главом ауто-гол, иако изгледа да је лопта још раније била у вратима“. „Политика“ оставља две недоумице: који је Живковић у питању, јер је поред левокрилног нападача у тиму био и бек Миле Живковић Поп, и који је од браће Хунглер у питању, пошто су, као и против Југославије, играли средњи Јанош (бек) и најмлађи Имре (везни ред), означени као други (II) и трећи (III); халф Јозеф је био најстарији (I), али није играо иако је дошао.   

И мађарски извештачи су донели да је стрелац њихов земљак. Антал Тони Сабо је био ренесансни лик југословенског фудбала између два рата. У отаџбини је играо за творнички тим Вашаша (заједно с чувеним голманом Ференцом Платком, који је од 1923. неприкосновено бранио у Барселони иза легендарног Рикарда Заморе) и за Будимпештански атлетски клуб (БАК), а по завршетку рата се као војни бегунац скрасио у Југославији. Од 1921. је приступио за БСК, а касније, као 30-годишњи ветеран (1924), прихватио је да води подмладак „плавих“. Постоји податак да су под његовом руком стасавали и Благоје Моша Марјановић и Александар Тирнанић Тирке, будући асови БСК и репрезентације, који су такође уткани у незаборав на Мундијалу 1930.

Око следећа два поготка за „бсковце“ нема спора. Дао их је Сабо. Десно крило Бора Васиљевић Икиш је у 42. минуту као тане ушао у бековски простор, а халф Такач II (Јозеф) није имао другог избора него да га сруши. Судија Брана Вељковић, који је био члан БСК, хладнокрвно је показао на пенал. Изазвао је буру негодовања гостујућих играча који су сматрали да је прекршај начињен изван казнене међе. Њиховим протестима ту није био крај... 

Николица Поп ђаво 92 године пре Месија

„Летећи Холанђанин“ Јохан Кројф, један од највећих играча свих времена, задужио је фудбал и једном смицалицом. У утакмици холандског првенства, 5. децембра 1982, Ајакс је преслишао Хелмонд Спорт с 5:0 на амстердамском Де Меру (срушен 1998; „копљаници“ од 1996. домаћини у новој арени која је понела Кројфово име). Убедљива победа је и била очекивана, али је приређено једно изненађење не само за око 10.000 непосредних сведока већ и за цео фудбалски свет. Домаћин, потпуни фаворит, повео је с 2:0 у 23. минуту, али како? Тако што Кројф, већ 35-годишњак, с беле тачке није пуцао у гол већ је ћушнуо лопту у своју леву страну одакле се створио Јаспер Олсен. Млади Данац ју је повукао за корак напред, а онда ју је вратио старом лисцу, коме је преостало да у празну мрежу стави печат на своју подвалу поред збуњеног, немоћног и изиграног голмана.

Прошло је готово четврт века док сећање на пенал „а ла Кројф“ није освежено, али су се два Арсеналова Француза прописно обрукали. „Тобџије“ су 22. октобра 2005. на Хајберију дочекале Манчестер сити у колу Премијер лиге Енглеске. Лондонски тим је победио с 1:0 голом с беле тачке у 61. минуту. Само 11 минута доцније свиран је још један једанаестерац у његову корист. Робер Пирес, поново очи у очи с енглеским голманом Дејвидом Џејмсом, није био неумољив као нешто раније већ се уживео у улогу Кројфа. Његову замисао требало је да докрајчи Тјери Анри, али се и таквом стрелцу десило да буде сапет. Као да им је земљак прозрео наум, Ситијев бек Силвен Дистин се прикрао и одлучно однео лопту од Арсеналовог нападачког двојца где је један ударио у клин, а други у плочу.

Пре шест година, 14. фебруара 2016, Барселона је у утакмици шпанске лиге испрашила Селту на Ноу кампу са 6:1, иако су гости из Вига одолевали сат времена (1:1). У 82. минуту уругвајски голгетер Луис Суарез је постигао хет-трик за 4:1. Трећи гол је дао на кратко додавање с пенала. Аргентински ас Лионел Меси, с обзиром на то да је за разлику од Кројфа и Пиреса левак, гурнуо је лопту удесно, а његов саиграч није оклевао. Био је то и својеврстан омаж Кројфу, који је такође и Барселонина легенда за сва времена, и играчка и тренерска.

Кад се такви потези у стилу фудбалских Харлем Глобтротерса десе на најзначајнијим позорницама као што су Хајбери и Ноу камп, зађе се у историју не би ли се пронашао и мање познат пример који је, можда, самом Кројфу био узор. Нађена су два.

Један се збио на Острву 41 годину пре пометње Пиреса и Анрија, а исто с Манчестер ситијем на терену. У утакмици енглеске Друге дивизије (данашњи Чемпионшип), 21. новембра 1964, Плимут је савладао своје госте с 3:2, а два његова играча су спровели у дело „луду идеју“ свог тренера Малколма Алисона. Џон Њумен је с 11 метара упослио Мајка Требилкука, који је лопту једва убацио у гол поред истрчалог голмана јер јачина паса није била најбоље одмерена. Погодак је био победоносни.

Још раније, 5. јуна 1957, с голманом Исланда су се поиграли белгијски репрезентативци. „Црвени ђаволи“ су на Хејселу декласирали госте са 8:3 у утакмици квалификација за Светско првенство у Шведској 1958. Са 7:1 су повели у 44. минуту. Рик Копенс је с беле тачке додао лопту Андреу Питерсу, овај му је одиграо повратну, а незаштићена мрежа се затресла.

Фудбалску несвакидашњост која је ђаволски учињена и у Бриселу пре шест и по деценија Београд је видео још те 1924, кад је БСК после досуђене „корне с 11 метара“ удвостручио вођство против фаворита. „Време“: „Симић изводи ову казну одбивши лопту свега један метар од себе. Сабо притрчава и ефектно постиже и други гол за Б. С. К. Играчи Ф. Т. Ц-а протествују сматрајући да ово није гол, док судија сасвим правилно признаје гол јер Симић је потпуно правилно извршио ударац тј. ударио је лопту у правцу противничког гола, лопта је прешла више од свог обима и самим тим је у игри, да Сабо може да притрчи и даје гол потпуно правилно“. „Политика“ је приметила да је голман Ференцвароша био љут на развој догађаја пред својим очима па није ни хтео да покуша да то брани. Гостујући играчи су вијали судију преким погледима.

Дакле, 58 година пре Кројфовог мангуплука и 92 године пре Месијевог шеретлука на ум је то пало Николи Симићу – Николици Попу (надимак добио јер је до осмог разреда учио богословију), нападачу БСК, који је као и Ружић доспео у француски фудбал преко Крфа пошто је у избеглиштву уз српску војску прешао Албанију, а кад се вратио, све своје фудбалско знање је ставио на располагање „плавима“. У Антверпену 1920. није играо против Чехословачке, али му је селектор др Вељко Угринић дао прилику у утешној утакмици, која је Египту припала с 4:2 (Ружић за 2:2).

Тек што је Ференцварош 1930 отишао из Београда, у отаџбину су се вратили „Уругвајци“

Последње Тушкове бравуре

Сабо је трећи гол постигао у 7. минуту другог полувремена. Два минута после Ајзенхофер је у соло акцији снажним ударцем спасао част Ференцвароша.

За једног од јунака подвига БСК виђен је и голман Лајош Шенфелд - Тушко. Мађар. Са 168 центиметара био је за главу нижи од осталих, али је дугачким рукама чинио чуда. Омиљеност је стекао беспоштедним пожртвовањем, које га је красило и против земљака. Не штедећи се у свом голманском атару отишао је и у смрт само 50 дана после меча с Ференцварошем. У пријатељској утакмици репрезентација Београда и Доње Аустрије у нашој престоници 25. јуна чак и при убедљивом вођству од 9:1 пре је дао да му из мреже изнесу главу него лопту. Храбро се бацивши у ноге противничком центарфору, добио је фаталан ударац у слабине. Исте вечери су учињене две операције, али је ту битку изгубио. Београд га је ожалио као најрођенијег.

Мило за драго пола године после

Утисци Ференцвароша, технички и тактички несумњиво бољег тима од два београдска, о боравку у нашој престоници били су повољни. Мађарски великан се уверио да се и низ Дунав игра фудбал који има будућност. Његови званичници су једино замерили на судију Вељковића за кога су тврдили да у њиховој земљи не би могао да суди ни подмлатку.

Недуго затим и југословенски и мађарски тим су узели учешће на Олимпијским играма у Паризу. Очекивања су била опречна, а у нашој репрезентацији су поготово спласнула када јој је жреб немилосрдно за противника у првом колу доделио Уругвај, једну од најбољих репрезентација тог доба. На Коломбу, 25. маја, доживљен је и други олимпијски пораз са 7:0. Сутрадан, на Брежеиру, Мађарска је, предвођена Ајзенхофером, који је дао први гол, преслишала Пољску с 5:0. Велике наде јој је у следећем колу, у осмини финала, с 3:0 покопао Египат, потпуни аутсајдер у дуелу, којег је Шведска затим у четвртфиналу тукла с 5:0.   

До краја године Ференцварош је још једном дошао да одмери снаге с „плавима“ и „црвенима“. Сад се против БСК играло на терену БСК, којем се мађарски тим 20. децембра реванширао с 2:0. У 13. минуту првог дела гол је дао Иштван Тот, а у 13. минуту наставка Ласло Штецовић. Похвале су у домаћем тиму ишле на рачун 19-годишњег крила Николе Марјановића, који је носио надимак Грба, две године старијег од свог рођеног брата Моше, с којим је заједно због незадовољства третманом међу младим надама напустио СК Југославију.

Југославија је већ као државни првак за 1924. вратила мило за драго Ференцварошу на свом игралишту с 3:1. У 2. минуту гол је дао Петковић. Предност је у 38. минуту удвостручио новајлија Александар Ђорђевић. На почетку другог полувремена Јовановић је матирао Амшела кроз ноге после предузимљиве соло акције. У 30. минуту другог дела почасни погодак је постигао Вилмош Кохут.

„Зелени орлови“ на Топчидеру, „бели орлови“ у океану

Ференцварош је долазио на пријатељске утакмице и у лето 1930, док је поклонике фудбала у Београду још држала опијеност због подвига државне репрезентације састављене од српских играча на Првом светском првенству у Уругвају. Последња утакмица је одиграна на „Сентенарију“ у Монтевидеу 27. јула у полуфиналу против домаћина (1:6), потоњег освајача.

„Зелени орлови“ из будимпештанског дистрикта IX су против БСК први пут играли на његовом новом стадиону, отвореном на Топчидерском брду годину раније, на месту где је данас стадион Партизана. Победили су 23. августа с 3:0, а на мегдан им је изашао други тим „плавих“. Окосница је била у океану...

„Бсковци“ Благоје Марјановић, Милорад Арсенијевић, Александар Тирнанић, Драгослав Михајловић, Ђорђе Вујадиновић, Драгутин Најдановић, Драгомир Тошић и голман Милан Стојановић су се с осталима враћали бродом „Масилија“, који је 17. августа испловио из Рио де Жанеира ка Старом континенту. На дугом путовању из Монтевидеа за Јевропу (на београдску железничку станицу се стигло 1. септембра уз дочек одушевљеног света) одиграна је у Буенос Аиресу 3. августа пријатељска утакмица с Аргентином, другим финалистом Мундијала. Домаћин је победио с 3:1.

Затим су наши у Рију двапут одмерили снаге с Бразилијанцима, како су у то време звали Бразилце. Репрезентација Рија, „кариоке“, састављена од играча које су Моша, Тирке и другови запањили у првој утакмици на Светском првенству с 2:0 док се играло у групи, однела је 11. августа победу над премореним Југословенима с 4:1. После два дана Васко да Гама, првак државе Рио, био је и убедљивији - 6:1. Пошто је први меч почео касно због велике врућине, завршен је под светлошћу рефлектора. Други је у таквом амбијенту игран од почетка. Наши су се први пут срели с техничким напретком новог доба у фудбалу.

Те две утакмице су одигране под именом БСК, који је дао убедљиво највише својих за Мундијал после одустајања хрватских играча због дуготрајућег фудбалског сукоба на релацији Београд-Загреб. Уз то, пре одласка у Француску Иван Бек се доказао у БСК, а Љубиша Стефановић у подмлатку клуба. Селектор Бошко Симоновић је исто био „бсковац“.       

Тако су за БСК играли и Теофило Спасојевић и Момчило Ђокић, два представника Југославије на Мундијалу. Њихови саиграчи су с Ференцварошом одмерили снаге 24. августа. Изгубили су с 5:2. То није био и први пут да је мађарски тим играо на новом стадиону „црвених“, који је на Топчидеру отворен у априлу 1927, а после рата и после гашења Југославије (и БСК) додељен је новооснованој Црвеној звезди. Те године, 21. августа, Ференцварош је савладао Југославију с 2:1, а на игралиште „црвених“ се вратио и при њеном крају. Прво је 10. децембра победио правог домаћина с 3:1, а сутрадан, по вејавици и јаком ветру, и БСК с 4:2.

Следеће године, док је ницао њихов стадион, „плави“ су на игралишту најљућег ривала дочекали Ференцварош у првом колу Средњоевропског (Митропа) купа. Прегажени су 19. августа са 7:0, а у реваншу кроз седам дана у Будимпешти и са 6:1.

СВЕ УТАКМИЦЕ ФЕРЕНЦВАРОША С ЈУГОСЛАВЕНСКИМ ТИМОВИМА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА  

1924.

Београд

4. мај: СК Југославија – Ференцварош 1:2

5. мај: БСК – Ференцварош 3:1

Загреб

30. август: Грађански – Ференцварош 1:2

31. август: Грађански – Ференцварош 2:3

Београд

20. децембар: БСК – Ференцварош 0:2

21. децембар: СК Југославија – Ференцварош 3:1

1927.

Београд

21. август: СК Југославија – Ференцварош 3:5

10. децембар: СК Југославија – Ференцварош 1:3

11. децембар: БСК – Ференцварош 2:4

1928.

Будимпешта

11. март: Ференцварош/Хунгарија – БСК 5:0

Средњоевропски куп (прво коло = четвртфинале)

Београд

19. август: БСК – Ференцварош 0:7

Будимпешта

26. август: Ференцварош – БСК 6:1

1930.

Загреб

8. јун: Грађански – Ференцварош 2:4

9. јун: ХАШК – Ференцварош 2:4

Београд

23. август: БСК – Ференцварош 0:3

24. август: СК Југославија – Ференцварош 2:5

Осијек

1.децембар: Славија – Ференцварош 1:6

1931.

Београд

7. јануар: Соко – Ференцварош 1:7

8. јануар: СК Југославија – Ференцварош 2:2

11. јануар: БСК – Ференцварош 2:2

Нови Сад

2. мај: Раднички 1923 – Ференцварош 2:5

3. мај: СК Југославија – Ференцварош с још два тима 2:1

Загреб

29. август: Грађански – Ференцварош 2:1

30. август: Конкордија – Ференцварош 2:2

Београд

17. децембар: СК Југославија – Ференцварош 3:1

1932.

Будимпешта

28. март: Ференцварош – СК Југославија 7:0

Загреб

18. јун: ХАШК – Ференцварош 0:1

19. јун: Грађански – Ференцварош 0:5

Београд

20. септембар: СК Југославија – Ференцварош 2:2

1933.

Београд

4. јун: Бачка – Ференцварош 1:3

5. јун: СК Југославија – Ференцварош 2:4

1936.

Загреб

4. јул: Репрезентација Загреба – Ференцварош 2:4

5. јул: Грађански – Ференцварош 1:1

1937.

Београд

3. мај: СК Југославија – Ференцварош 4:3

Загреб

19. децембар: ХАШК – Ференцварош 4:6

1938.

Загреб

19. децембар: ХАШК – Ференцварош 5:1

Борово

21. децембар: Бата – Ференцварош 0:7

1939.

Скопље

8. јануар: Грађански – Ференцварош 1:5

Нови Сад

25. децембар: Војводина – Ференцварош 2:8

26. децембар: СК Југославија – Ференцварош 0:8

1940.

Врбас

13. јануар: Дулцис – Ференцварош 0:4

Сомбор

14. јануар: ЗСАК – Ференцварош 0:13

Зрењанин

16. јануар: Борац Бањалука – Ференцварош 2:8

Загреб

19. март: Грађански – Ференцварош 5:1

Средњоевропски куп

Прво коло

Сарајево

19. јун: Славија – Ференцварош 3:0

Будимпешта

23. јун: Ференцварош – Славија 11:1

Друго коло = полуфинале

Београд

30. јун: БСК – Ференцварош 1:0

Будимпешта

7. јул: Ференцварош – БСК 2:0

Суботица

18. август: Бачка – Ференцварош 1:2

Будимпешта

15. децембар: Ференцварош – Грађански 6:0

Загреб

22. децембар: Грађански – Ференцварош 3:1

1941.

Будимпешта

21. децембар: Ференцварош – Грађански 3:1

Загреб

28. децембар: Грађански – Ференцварош 4:2

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.