Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта ће у пракси значити одлука Европског парламента да исти пуњач мора да имају сви телефони и таблети

(Фото EPA-EFE/O.Hoslet)

Европски парламент је готово једногласно усвојио нова правила која се односе на увођење стандардног пуњача за мале електронске уређаје попут паметних телефона и таблета.

Нови закон ће ступити на снагу на јесен 2024. године, тако да ће УСБ порт тип-Ц бити стандардни за пуњење паметних телефона, таблета, е-читача, тастатура, компјутерског миша, ГПС уређаја, дигиталних камера, слушалица, хедсет уређаја, конзола и преносних звучника. Од 2026. године УСБ-Ц ће постати норма и у случају пуњача за лаптопове.

Закон је усвојен великом већином, sa 602 гласа „за“, 13 „против“ и 8 уздржаних.

„Ово једноставно решење ће сваке године уштедети хиљаде тона електронског отпада, олакшати наставак употребе старе електронике, унапредити искуство потрошача и смањити непотребне трошкове“, рекао је европарламентарац са Малте, Алекс Агијус Салиба. Он се нада да ће Европска унија бити пример и остатку света.

Јединствени пуњач није од користи само за животну средину, већ и за новчанике потрошача, тврди извршна потпредседница Европске комисије, Маргарета Вестагер.

„На овај начин ћемо уштедети најмање 250 милиона евра годишње“, истакла је Вестегер.

Нови модели „Ајпеда“ и Макбука користе УСБ-Ц портове за пуњење, као и врхунски модели телефона популарних Андроид произвођача као што су „Самсунг“ и „Хуавеј“.

Промене би се односиле на прикључак за пуњење на телу уређаја, док би крај кабла који се повезује са утикачем могао бити УСБ-Ц или УСБ-А.

Отприлике половина пуњача продатих са мобилним телефонима у Европској унији 2018. године имало је УСБ микро-Б конектор, док је 29 одсто имало УСБ-Ц конектор, а 21% Lightning конектор, показала је студија Комисије о процени утицаја из 2019. године, преноси РТС.

На пуњаче одлази између 11.000 и 13.000 тона електронског отпада сваке године, показују подаци Европске комисије, а нова правила ће ту количину драстично смањити. Међутим, тај пад је и даље кап у океану електронског отпада јер је само у ЕУ прикупљено укупно 4,5 милиона тона 2019. године.

У Европској унији је у прошлој години продато око 420 милиона мобилних телефона и других преносивих електронских уређаја.

Просечна особа поседује око три пуњача за мобилне телефоне, од којих два редовно користи. У 2009. било је више од 30 различитих пуњача, док сада већина модела има три – УСБ-Ц, Lightning и УСБ микро-Б.

Произвођачи паметних телефона су се годинама опирали предлогу стандардизације технологије пуњења. Пре десет година је индустрија постигла договор са Комисијом и обавезала се да ће смањивати број различитих технологија пуњења. То је довело до одређеног напретка, али и даље је било недовољно у очима Парламента који је 2020. године удвостручио своје захтеве Комисији да предложи закон за регулисање овог питања.

„Ово није крај приче. Морамо да наставимо са праћењем промена у техологији пуњења електронских уређаја. Видеће се да ли ће бити потребе за побољшањем искуства потрошача, смањењем трошкова и побољшањем еколошких перформанси, а то ће нам омогућити да размотримо проширење обима смерница“, рекла је Вестагерова.

Када закон ступи на снагу, Комисија ће имати две године на располагању да донесе нова правила за регулисање и стандардизацију технологија бежичног пуњења.

Три институције Европске уније су се договориле о детаљима директиве о заједничким пуњачима још у јуну.

Владе чланица Европске уније сада треба да дају своје коначно одобрење, а то се очекује током састанка Већа за животну средину који је заказан за 24. октобар. После тога ће закон ступити на снагу, а земље ЕУ имају рок од шест месеци да га пренесу у своје национално законодавство.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.