Потрошња белог хлеба „сава” порасла за 20 одсто

Бела векна „сава” остаће у режиму ограничене цене од максимално 53,5 динара и наредна два месеца, најављено је из Министарства трговине. Како су за „Политику” рекли у Унији пекара Србије са државом се разговара о свим потезима, а захваљујући регресираној цени брашна које добијају као и смањеној трговачкој маржи на шест са 30 одсто, произвођачи ће у овом периоду моћи да издрже ту цену хлеба.

– Од када је цена „саве” ограничена, његова потрошња повећана је за око 20 процената у односу на друге врсте хлеба код којих је приметан драстичан пад куповине. То је знатан раст у односу на милионске количине које се дневно производе. Ова врста хлеба нашла је ново место на тржишту, а то је и доказ да народу много значи што је цена остала иста без обзира на раст трошкова у пекарству – изјавио је Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије. Додао је да су се пекари у протеклом периоду такође жртвовали, а да ће се након истека два месеца видети шта ће даље бити са ценом.

– То ће зависити од многих фактора и од тога шта ће све поскупети. Раст плата у пекарству доста оптерећује цену крајњег производа. Могуће је да ће бити благе корекције, али не могу о томе унапред да говорим. За сада сигурно остаје 53,5 динара – нагласио је наш саговорник.

Цена белог хлеба у Србији и даље је најнижа када се упореди колико таква векна кошта у окружењу – Црној Гори, Босни и Херцеговини, Албанији, Македонији…

– Тамо је бели хлеб минимум 120 до 150 динара, а код нас 50. Да нема помоћи државе и наше подршке, ми не бисмо могли да га произведемо по овој цени – навео је Пралица.

Истовремено, специјалне врсте хлеба на тржишту коштају и до 150 динара. Произвођачи ово објашњавају енормним растом цена посебних врста брашна и смеша које се користе у производњи. Пралица је казао да су пре доношења уредбе неке врсте специјалног хлеба „отишле” у трговинским ланцима и до 220 динара. Пошто је пала продаја враћене су на 140 до 150.

– Ако видимо да је специјална векна 150 динара, а ова друга 50, онда је свима јасно зашто је дошло до раста продаје „саве” и повећања производње – објаснио је наш саговорник.

Приметно је и да поједине мале пекаре избацују из асортимана неке пекарске производе од, рецимо, хељдиног брашна. Један од пекара са којим смо разговарали рекао је да је производња кифли од ове врсте брашна постала потпуно неисплатива.

– Једноставно, та кифла коју сам и раније правио у мањим серијама, морала би да кошта три пута више него до сада. Ко би то платио – пита он. Пралица је напоменуо да је хељдино брашно специфично као и његова обрада и сам процес производње таквих пекарских производа. Не користе се мешавине с белим брашном, а хељда је засејана у изузетно малим количинама тако да је брашно скупо. Готово да га нема на тржишту, а ако га и има користи га само неколико пекара у Србији.

– Тачно је то што пекари кажу. Постоје неки производи које ми не можемо да производимо јер би били скупи и немамо купце за њих. Нама су све сировине у последњих годину дана поскупеле за сто одсто, а наши производи за 20 до 30 процената. Али и да хоћемо не можемо да подигнемо цене јер онда губимо тржиште – изјавио је за наш лист Зоран Пралица.