Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У мору страдало 20 миграната

Тела и ствари настрадалих после бродолома у Егејском мору (Фото: Бета-АП)

Од нашег дописника

Атина – Нова трагедија миграната у грчком мору. Више од 20 младих жена из афричких земаља страдало је у бродолому у источном Егеју, недалеко од острва Лезбос. Јак ветар и високи таласи прогутали су чамац у којем се налазило 40 особа, а реч је о женама с децом. Спасено је девет жена, спасилачке операције се настављају, али је мала вероватноћа да је још неко од 15 путника чамца који је пловио с турске обале успео да се спасе из узбурканог мора.

Исте ноћи, у бродолому код острва Китира, из чамца са око 100 миграната који је доживео бродолом спасено је 80 људи захваљујући брзој акцији грчке приобалне страже. Очевици кажу да их је приликом укрцавања на турској обали било око сто, па се потрага наставља, мада с малом надом да је било ко успео да се спасе.

Нажалост, ово је само једна из серије трагедија на мору и копну у којима су ове године страдале десетине миграната које су трговци људима с турске стране чамцима слали у грчке територијалне воде. Међутим, турски председник Реџеп Тајип Ердоган у свакодневним вербалним нападима оптужује Грчку за „убиства миграната” тврдећи да у Егејском мору „сахрањује невине људе, што је злочин против човечности”. Атина одговара објављивањем снимака на којима се види како турска обалска стража гвозденим шипкама туче мигранте у чамцу приморавајући их да наставе пут у правцу грчке територије.

Грчка наставља да се чврсто држи стратегије засноване на два основна задатка: заштити граница и народа. Атина поручује да ће поштовати међународно право и европске споразуме и да, без обзира на притиске и провокације с турске стране, своје границе неће отворити за мигранте.

Током прошле године забележен је најнижи прилив миграната за десет година, 8.800 у односу на милион, колико их је у Грчку незаконито ушло 2015, или 72.000 регистрованих 2019. године. Ипак, за првих осам месеци 2022. број миграната поново расте и за 64 одсто је већи него у истом периоду лане. По речима министра за миграцију Нотиса Митаракиса, ситуација на острвима, где је пре неколико година у прихватним камповима било и до 40.000 миграната, сада је много боља – остало их је око 3.000. У функцији су 34 избегличка кампа, а раније је постојао чак 121. Локалне заједнице у којима су прихватни центри држава је помогла са 73 милиона евра, који су утрошени у њихову модернизацију или изградњу нових.

„Најважније је сазнање да Грчка више не представља за реку миграната улазна врата у ЕУ, јер данас преко наше територије прелази само четири одсто њих, у односу на 60 процената 2015”, наглашава министар за миграцију Митаракис.

Појачана је контрола, дошли су у помоћ и официри граничних полиција из других земаља, обезбеђена је најсавременија опрема за осматрање и Грчка продужава изградњу ограде коју подиже дуж границе с Турском. План „Акритас”, којим се допунски појачава заштита границе, обухвата и подизање ограде укупне дужине од око 120 километара.

Ипак, да би резултати били бољи, неопходна је пуна солидарност ЕУ, која није била на завидном нивоу и дужи период је проблем миграната остављала Грчкој да га сама решава. И поред проблема, постигнути су значајни резултати, број миграната је смањен и учињено је много за збрињавање деце – малолетних избеглица и миграната без родитељске пратње – која су протеклих година делила судбину својих сународника у претрпаним камповима, а данас имају адекватну заштиту. Захваљујући законским одредбама, од 2020. је идентификовано њих 5.500, после чега су добили одговарајући смештај, школовање у грчким школама, а њих 1.300 је током ове године пресељено у 13 европских земаља.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.