Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најчешће се фалсификују новчанице од 2.000 динара

Фото А.Васиљевић

Директор Одељења за анализу новчаница Народне банке Србије (НБС) Мирослав Јеремић изјавио је данас да је, према извештају НБС-а, за првих шест месеци ове године најчешће фалсификован новац био динар у апонима од 2.000 динара.

"Откривено је 1.598 комада динарских новчаница у различитим апоенима, а највише од 2.000 динара којих је било 1.300 комада. Страног новца је било 318 комада, од чега највише евра, 27 долара и 96 хрватских куна", рекао је Јеремић за Танјуг.

Он је нагласио како је врло мала вероватноћа да се у банци добије лажна динарска новчаница, јер је НБС на милион комада констатовала само 3,24 фалсификоване новчанице.

"Новчаницу од банке преузимате на банкомату, или сто је ређи случај на шалтеру. Имали смо пријаву грађана да су подигли фалсификоване новчанице на банкомату, али нисмо сигурни у то, јер грађанин може да има у новчанику фалсификовану новчаницу и да је помеша са онима које подигне са банкомата", рекао је Јеремић.

Навео је да банке имају службенике које је НБС обучила да препознају фалсификате, као и машине које контролишу аутентичност новчаница, па је зато логично да фалсификати не стижу из банака.

Јеремић је рекао како фалсификатори не израђују апоене од 10 и 20 динара, јер нису исплативи, већ оне од 2.000 динара, зато што се исплате, а и најчешће су у употреби, па не изазивају сумњу.

Поводом недавног хапшења једне групе фалсификатора, Јеремић је рекао да се то повремено дешава и навео пример да је почетком године откривена једна штампарија лажног новца у којој је откривено 2.000 новчаница од по 100 долара.

"Пре неколико година смо имали два-три случаја. То се повремено дешава и тај новац није опасан, јер га полиција открије пре него што буде пуштен у оптицај. Опасан је онај који уђе у оптицај, па људи трпе штету", објаснио је Јеремић, преноси Танјуг.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.