Председник Колумбије започиње преговоре с герилцима
Један мутан видео-снимак изненадио је Колумбијце, али и улио трачак наде да ће напокон доћи крај вишедеценијском терору који спроводе паравојне формације и оружане банде у овој латиноамеричкој земљи.
Док су на телевизијским екранима гледали како један из групе наоружаних људи у маскирним униформама, који стоје у реци усред џунгле узвишеним гласом говори у камеру, многи су се можда запитали ко су сада па ови милитанти: „Изражавамо влади и колумбијском народу нашу вољу за преговорима. Конквистадори за самоодбрану Сијера Неваде су спремни за успостављање стабилног и дуготрајног мира...”
Упућена порука је била заправо одговор на храбро обећање првог левичарског председника и некадашњег герилца Густава Петра да ће коначно пацификовати нацију измучену од оружаних сукоба.
Минуле недеље стигла је најава да нова власт с мртве тачке покреће мировне преговоре са левичарском Ослободилачком националном армијом (ЕЛН), који су суспендовани 2018. године. После састанка у Каракасу, представници колумбијске владе и ЕЛН-а су поручили да ће тачан датум почетка мировних преговора бити објављен почетком новембра. У саопштењу се каже да ће Норвешка, Венецуела и Куба бити „државе гаранти” у преговорима и да ће учешће група цивилног друштва бити од суштинског значаја за постизање мира.
Ослободилачку националну армију су шездесетих година прошлог века основали студенти, синдикалне вође и прогресивни католички свештеници инспирисани кубанском револуцијом. Према проценама, ова паравојна формација данас има око 4.000 бораца у Колумбији. ЕЛН је активна и у суседној Венецуели, где држи илегалне руднике злата и контролише руте у уносној илегалној трговини дрогом.
Ослободилачка национална армија, коју су САД и ЕУ ставили на „црни списак” терористичких организација, постала је најјача герилска група након постизања мировног споразума 2016. између колумбијске владе и Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК). Распуштањем ове марксистичко-лењинистичке оружане формације, ЕЛН која је постала позната по организовању отмица ради наплaте откупа и нападима на нафтну инфраструктуру, проширила је своје активности на територијама које су раније биле под контролом ФАРК-а.
Колумбијски комесар за мировне преговоре Иван Данило Руеда је после састанка са лидерима герилаца у главном граду Венецуеле новинарима рекао да је ЕЛН показао промене у своме деловању, које су помогле да задобију поверење владе. Као знак добре воље, ова побуњеничка паравојна формација је ослободила таоце, али и знатно смањила нападе на колумбијску војску.
Вођство ЕЛН-а није после састанка открила шта ће тражити у замену да престане с оружанима акцијама.
„Начин тражења мира није само размишљање о полагању оружја већ и напад на основне узроке који су довели до овог сукоба, а то су неједнакост и недостатак демократије”, рекао је Антонио Гарсија, челник Ослободилачке националне армије, преноси АП.
У мировном споразуму са ФАРК-ом из 2016. тадашња колумбијска влада је овој побуњеничкој групи дала 10 места у националном конгресу, као и могућност да формира сопствену политичку партију. Аранжман с државом је подразумевао и да су вође ове побуњеничке групације по систему транзиционе правде могле да избегну затворске казне.
Колико се новом колумбијском председнику жури да започне преговоре с побуњеницима говори да је одмах после инаугурације почетком августа послао свог изасланика Данила Руеду на Кубу да се неформално састане с представницима ЕЛН-а.
Иако се залаже да Колумбија крене путем „живота и љубави”, стопа масовних убистава, атентата на активисте за људска права и напада на полицију је порасла откако је Густаво Педро победио на изборима у јуну ове године.
Аналитичарка за Колумбију из Међународне кризне групе Бет Дикинсон зато сматра да ће пут до правог бити дуг и испуњен многим препрекама. Како каже за „Гардијан”, идеја о потенцијалним преговорима није само променила конфигурацију сукоба већ и довела до пораста насиља.
По процени Камила Поса, председника Истраживачког центра „Индепаз” из Боготе, амбициозан план о постизању мировног преговора са челницима ЕЛН-а могуће је постићи тек за четири године. Према његовом мишљењу, Колумбија је још далеко од мира, али најава склапања споразума с већим паравојним групама, као што је ЕЛН-а, могла би као домино ефекат утицати и друге мање групе герилаца на демобилизацију.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.