Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Председник Колумбије започиње преговоре с герилцима

Куба, Норвешка и Венецуела биће гаранти будућег мировног споразума владе у Боготи и Ослободилачке националне армије, која има око 4.000 бораца
Командант ЕЛН-а Антони Гарсија се рукује с представником колумбијске владе Иваном Данилом Руедом после постизања споразума о почетку мировних преговора у Каракасу (Фото: Бета-АП/Ariana Cubillos)

Један мутан видео-снимак изненадио је Колумбијце, али и улио трачак наде да ће напокон доћи крај вишедеценијском терору који спроводе паравојне формације и оружане банде у овој латиноамеричкој земљи.

Док су на телевизијским екранима гледали како један из групе наоружаних људи у маскирним униформама, који стоје у реци усред џунгле узвишеним гласом говори у камеру, многи су се можда запитали ко су сада па ови милитанти: „Изражавамо влади и колумбијском народу нашу вољу за преговорима. Конквистадори за самоодбрану Сијера Неваде су спремни за успостављање стабилног и дуготрајног мира...”

Упућена порука је била заправо одговор на храбро обећање првог левичарског председника и некадашњег герилца Густава Петра да ће коначно пацификовати нацију измучену од оружаних сукоба.

Минуле недеље стигла је најава да нова власт с мртве тачке покреће мировне преговоре са левичарском Ослободилачком националном армијом (ЕЛН), који су суспендовани 2018. године. После састанка у Каракасу, представници колумбијске владе и ЕЛН-а су поручили да ће тачан датум почетка мировних преговора бити објављен почетком новембра. У саопштењу се каже да ће Норвешка, Венецуела и Куба бити „државе гаранти” у преговорима и да ће учешће група цивилног друштва бити од суштинског значаја за постизање мира.

Ослободилачку националну армију су шездесетих година прошлог века основали студенти, синдикалне вође и прогресивни католички свештеници инспирисани кубанском револуцијом. Према проценама, ова паравојна формација данас има око 4.000 бораца у Колумбији. ЕЛН је активна и у суседној Венецуели, где држи илегалне руднике злата и контролише руте у уносној илегалној трговини дрогом.

Ослободилачка национална армија, коју су САД и ЕУ ставили на „црни списак” терористичких организација, постала је најјача герилска група након постизања мировног споразума 2016. између колумбијске владе и Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК). Распуштањем ове марксистичко-лењинистичке оружане формације, ЕЛН која је постала позната по организовању отмица ради наплaте откупа и нападима на нафтну инфраструктуру, проширила је своје активности на територијама које су раније биле под контролом ФАРК-а.

Колумбијски комесар за мировне преговоре Иван Данило Руеда је после састанка са лидерима герилаца у главном граду Венецуеле новинарима рекао да је ЕЛН показао промене у своме деловању, које су помогле да задобију поверење владе. Као знак добре воље, ова побуњеничка паравојна формација је ослободила таоце, али и знатно смањила нападе на колумбијску војску.

Вођство ЕЛН-а није после састанка открила шта ће тражити у замену да престане с оружанима акцијама.

„Начин тражења мира није само размишљање о полагању оружја већ и напад на основне узроке који су довели до овог сукоба, а то су неједнакост и недостатак демократије”, рекао је Антонио Гарсија, челник Ослободилачке националне армије, преноси АП.

У мировном споразуму са ФАРК-ом из 2016. тадашња колумбијска влада је овој побуњеничкој групи дала 10 места у националном конгресу, као и могућност да формира сопствену политичку партију. Аранжман с државом је подразумевао и да су вође ове побуњеничке групације по систему транзиционе правде могле да избегну затворске казне.

Колико се новом колумбијском председнику жури да започне преговоре с побуњеницима говори да је одмах после инаугурације почетком августа послао свог изасланика Данила Руеду на Кубу да се неформално састане с представницима ЕЛН-а.

Иако се залаже да Колумбија крене путем „живота и љубави”, стопа масовних убистава, атентата на активисте за људска права и напада на полицију је порасла откако је Густаво Педро победио на изборима у јуну ове године.

Аналитичарка за Колумбију из Међународне кризне групе Бет Дикинсон зато сматра да ће пут до правог бити дуг и испуњен многим препрекама. Како каже за „Гардијан”, идеја о потенцијалним преговорима није само променила конфигурацију сукоба већ и довела до пораста насиља.

По процени Камила Поса, председника Истраживачког центра „Индепаз” из Боготе, амбициозан план о постизању мировног преговора са челницима ЕЛН-а могуће је постићи тек за четири године. Према његовом мишљењу, Колумбија је још далеко од мира, али најава склапања споразума с већим паравојним групама, као што је ЕЛН-а, могла би као домино ефекат утицати и друге мање групе герилаца на демобилизацију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.