Чека се инспекцијски налаз о психијатру који је уписивао лажне дијагнозе

На основу сазнања да је психијатар у београдском дому здравља „Др Милутин Ивковић” на Палилули у здравствени картон пацијената уписивао шифре болести од којих нису боловали, Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, покренуо је ванредни инспекцијски надзор над том установом. Како каже за наш лист, надзор је покренут по службеној дужности, на основу сазнања до којих је дошао из медија, а односе се на обраду података о личности пацијената, и то оних о здрављу, који се уносе у здравствени картон пацијента. Ово је први случај таквог инспекцијског надзора у пракси повереника.

Незванично сазнајемо да ће инспекција више дана проверавати рад поменутог дома здравља, након чега ће Мариновић, најављено је, обавестити јавност о овом случају. Мариновић истиче да нема сазнања да ли су полиција или неки други органи покренули поступке који се односе на исти проблем.

Да ситуација буде још гора, у јавности постоји сумња да је бар један од пацијената поменутог психијатра одбијен на разговору за посао јер је послодавац знао шта пише у његовом здравственом картону. У медијима је раније објављено да је поменути психијатар уписивао погрешне шифре психијатријских болести ради испитивања новог лека, а да је то откривено када се побунило више пацијента Службе за заштиту менталног здравља на Палилули, јер су неки, између осталог, због тога имали проблем и при запослењу зато што им је у картону писало да болују од тешких психијатријских и неуролошких обољења.

– Повереник ће се о конкретном случају изјаснити после утврђивања свих чињеница у поступку надзора. Уколико постоје неправилности и поступање супротно Закону о заштити података о личности, прописане су казне за руковаоца података о личности који има својство правног лица у распону од 50.000 до 2.000.000 динара, као и санкције за одговорно лице у том правном лицу, у распону од 5.000 до 2.000.000 динара. Што се тиче казне за психијатра, не могу је изрећи ја као повереник, али могу, уколико дођемо до закључка да је учињено кривично дело, о томе обавестити надлежно тужилаштво – наглашава за „Политику” Милан Мариновић.

Повереник истиче да је један од циљева инспекцијског надзора и утврђивање броја послодаваца који су располагали здравственим картонима пацијената, а да ће, уколико инспекција утврди о којим послодавцима се ради, и код њих покренути инспекцијски надзор.

– Ни у једном случају послодавац не треба да зна дијагнозе, односно шифре болести запослених, већ „само” да ли је тај радник здравствено способан да обавља послове на свом радном месту и, у случају потребе, разлог одсуства са посла услед боловања запосленог. Уколико грађани сумњају да се њихови подаци о здрављу обрађују без правног основа, требало би прво да се обрате здравственој установи која је руковалац тим подацима, а уколико су онда незадовољни њеним поступањем, могу се обратити поверенику – појашњава процедуру Милан Мариновић.

Повереник истиче да је Законом о заштити података о личности прописано да постоје изузеци од забране обраде података о здравственом стању, и то, између осталог, уколико је обрада неопходна да допринесе превентивној медицини или медицини рада, због процене радне способности запослених, медицинске дијагностике, пружања услуга здравствене или социјалне заштите, односно управљања здравственим или социјалним системима, али на основу закона или уговора са здравственим радником, ако он обрађује информације или надзире тај процес или то чини друга особа која има обавезу чувања професионалне тајне прописане законом или професионалним правилима.