Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цивилизовани свет и руско питање

Становницима Кијева ова седмица је почела уз звуке сирена за узбуну, а убрзо су стигле и прве руске гранате. Њихов звук чуо се, међутим, много даље од Кијева, по Европи, али и са оне стране Атлантика. Пошто се у Кијеву живело релативно мирно од априла када су забележени последњи руски напади, свет као да је изненадила вест која је стигла у време прве јутарње кафе.

ПРВИ РАДНИ ДАН: Била је то порука новог команданта руских војних снага у Украјини, генерала Сергеја Суровикина. Његов први „радни дан” од када је преузео дужност. И први задатак – одговорити на напад на Кримски мост за шта је Владимир Путин оптужио украјинске специјалне службе. Друштвеним мрежама и по Србији, увелико се ширила наводна порука Суровикина: „Јутро за руске непријатеље не почиње испијањем кафе”.

И тако је читав свет сазнао за педесетшестогодишњег генерала, овенчаног највишим руским признањем, орденом Руског хероја и запамтио његово име. Почело је копање по једној војничкој биографији из које су, како су то извештавали западни медији, повремено брисане мрље. За многе је знак о каквом официру се ради то што је одмах добио подршку најтврђе руске линије, Рамзана Кадирова, лидера Чечена, и Јевгенија Пригожина, оснивача Вагнер групе, својеврсне приватне војске која важи за блиску Кремљу.

„Сада сам 100 одсто задовољан операцијом”, написао је Кадиров на свом телеграм каналу у понедељак ујутру да би описао гранатирање Кијева.

Чак је и понашање Москве у овом случају било неуобичајено. Министарство одбране је званично обелоданило његово именовање док се име његовог претходника држало, па готово, у тајности или бар никада званично није спомињало. Неки руски медији су пренели да је то био генерал Александар Дворников.

ПРЕГОВОРИ СУ ЗА ОНЕ КОЈИ ГУБЕ: Володимир Зеленски се опет жалио. Рекли би, ништа ново. Овога пута на мањак наоружања за противваздухопловну одбрану. Охрабрени ситуацијом на фронту, из Кијева се све гласније противе преговорима и притискају Запад да се још отвореније укључи у украјински рат. Зеленски је поново искључио могућност дипломатских контаката са Русијом, док је његов шеф кабинета Андриј Јермак закључио да руски ракетни напади на градове широм Украјине, показују цивилизованом свету да се „руско питање мора решити силом”.

Украјински савезници су далеко од оваквих размишљања. Све чешће се и у Вашингтону и у Москви говори о преговорима. За сада такве изјаве стижу од најближих Бајденових и Путинових сарадника док двојица председника у јавности поручују да тренутно нема разлога да разговарају. Свакако је јасно да се о правом тајмингу за преговоре неће много питати Украјина. Јер, бар неформално, није једина страна која ратује са Русијом.

ТАЈНА ЈЕ У БРОЈАЊУ: Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Резолуцију о непризнавању референдума у Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херсонској области, али не само да тиме нису били задовољни Руси него ни они који су на крају имали бољи „скор” на гласању. Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је био забринут јер је било „превише уздржаних”, чак 35. Можда је разочарање било веће јер је то била резолуција Европске уније. Или се она, бар формално, појавила као аутор нацрта.

Русија је, оправдано или не, очекивала да ће се и многи други осмелити и успротивити документу. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је зато констатовао да је Запад толики број гласова могао обезбедити само „завртањем руку” и дипломатским терором.

Америка је била задовољна. „Русија је извршила инвазију на Украјину. Међутим, сутра може да буде нападнута територија неке друге земље. То можете бити и ви. Ви можете бити следећи. Шта би сте очекивали од овог тела”, упитала је њихова амбасадорка Линда Томас Гринфилд.

Одговор би можда могао да буде и-ништа или мало шта. Јесте да је НАТО предвођен управо Сједињеним Државама без одобрења УН-овог Савета безбедности напао Србију пре 23 године, али је та чињеница остала уписана у историјским уџбенцима. Тек 2014. и сам НАТО је признао да „упркос томе што није било одобрења Савета безбедности УН, операција савезничких снага НАТО (против Србије) покренута је да би се спречило масовно и дуготрајно кршење људских права и убијање цивила (на Косову)”. Слично је гласио и један део аргумената Русије када је покретала „специјалну војну операцију” у Украјини објашњавајући да мора да заштити руско становништво у Доњецкој и Луганској области. С том разликом што на Косову Американци нису бранили америчке цивиле.

КО СЕ БОЈИ РУСКЕ ВОЈСКЕ ЈОШ: Бела кућа је објавила стратегију националне безбедности према којој Вашингтону прети већа опасност од Кине него од Русије која је у фази „опадајуће моћи”. Иако имају много замерки на политику Кине која је „једина земља која има намеру да преобликује међународни светски поредак”, Американци ипак не би да се „каче” са Пекингом већ су спремни на „мирну коегзистенцију”.

Иако је готово осам месеци прошло од почетка руске интервенције у Украјини, америчка администрација сматра да сада руска војска делује мање опасно него у децембру прошле године када су се појавили први обриси стратегије. Време ће показати да ли су амерички стратези били у праву или су неоправдано и прерано потценили Русију.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvonko
Cijenjena gospođo Cerovina kažete :" od početka ruske intervencije u Ukrajini" .Pogrešno.Intervencija je kad vatrogasci dođu gasiti požar ili hitna pomoć spasiti nekome život i sl.Ovo nije to.Pozdrav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.