Упис у катастар код нотара штеди и новац и време

Велико интересовање изазвао је предлог јавних бележника за измену Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, по коме би при оверама уговора о промету непокретности, јавним бележницима било омогућено да одмах уносе промену у регистру непокретности и тако књиже новог власника.

Како су на питање „Политике” појаснили у Јавнобележничкој комори Србије (ЈКС), тај предлог стар је већ више од годину дана, а о њему је детаљно информисана радна група за припрему измена и допуна тог закона. Сам текст предлога ЈКС је доставила прошле године Министарству правде, као и кабинету председнице Владе Србије.

Влада је у априлу 2021. формирала радну групу, коју чине представници кабинета премијерке и више надлежних министарстава, челници Републичког геодетског завода, као и представници Привредне коморе, Пореске управе, Адвокатске коморе Србије, уз три члана Извршног одбора ЈКС. Тада је оцењено да је и могуће и потребно да се изврше неке измене закона, како би упис у катастар био још ефикаснији.

– Сада ствари функционишу тако што, у складу са важећим Законом о поступку уписа, јавни бележници катастру достављају исправе – уговоре о промету непокретности, уговоре о хипотеци, заложне изјаве, брисовне дозволе и оставинска решења, које су сачинили или потврдили. Катастар, потом, у року од пет дана, доноси решење и уписује те промене. Јавни бележници су предложили поједностављење и убрзање целог поступка, тако да се њима, као носиоцима јавних овлашћења, законом уведе обавеза да одмах по потврди подобне исправе изврше провођење промене у регистру катастра непокретности. Уштедео би се читав један корак и смањила могућност грешке која би могла да иде на штету грађана – наглашавају из ЈКС-а.

Према њиховој оцени, реформа поступка уписа у катастар, која је спроведена изменама закона 2018. године, дигитализација целог процеса, допринела је побољшању система, и заиста убрзала поступак уписа када исправе катастру стижу од јавних бележника. Ипак, према предлогу ЈКС-а, тај део посла могуће је и додатно убрзати, а сам катастар растеретити свакодневног притиска исправа које шаљу јавни бележници. То, како наводе из коморе, ни на који начин не би утицало на надлежности РГЗ-а.

Јавни бележници сматрају да овај предлог свакако има оправдање и у томе што службе за катастар непокретности као уже јединице завода, сходно сада важећим прописима, ионако немају овлашћење да обављају проверу законитости промене – ако се промена врши на основу пресуде суда, јавнобележничке и друге јавне исправе. Овим решењем би се фактички прецизирало које су то подобне исправе за упис права у регистар катастра непокретности. Јавни бележници би и даље, као што је то данас, гарантовали за законитост правног промета.

Резултат оваквих измена, којима се јавни бележници надају, било би повећање правне сигурности власника непокретности, стицалаца непокретности, као и трећих лица која се поуздају у податке уписане у катастру. Из коморе напомињу и да би то довело до боље ажурности вођења јавне евиденције о непокретностима и правима на њима, убрзао би се поступак уписа, смањени би били трошкови поступка, поједноставила би се примена закона за грађане и привреду, а РГЗ-у би се омогућило да своје материјалне и људске ресурсе усмери на обављање стручних геодетских и катастарских послова.

Без додатних трошкова за грађане

Предложено решење, свакако, не би створило додатне трошкове грађанима, будући да би све послове у вези са уписом у катастар непокретности завршавали код јавних бележника, наглашавају из Јавнобележничке коморе Србије.