Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ

Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава

Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету
Зејтинлик ‒ почивалиште јунака из Великог рата (Фото: Музеј града Београда), Да се заувек памти (Фото: Конзулат Србије у Солуну)

Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају земни остаци 7.500 српских војника страдалих у Великом рату. Сви они пописани су у четири велике књиге, које су до пре неколико месеци чамиле на поду у прашини. Захваљујући нашем конзулату у Солуну и Музеју града Београда, спискови сахрањених отргнути су од небриге, сачувани, конзервирани и смештени на сигурно. Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на линку у који ће моћи да уђу сви заинтересовани из свих делова света и тако лако дођу до података о својим прецима.

– Стање гробља Зејтинлик било је од времена до времена различито, али је сада тренутак када се о свим детаљима мисли. На молбу наше конзулке у Солуну Јасмине Милачић ми смо прво урадили копије регистара сахрањених. Реч је о књигама у којима су пописани сви сахрањени и бројеви свих парцела. Из разлога што су оригиналне књиге листане небројено пута и о њима се није баш водило рачуна, оне су биле у изузетно лошем стању. На појединим страницама недостајали су одређени подаци, али су наши стручњаци били детаљни и све помно истражили, тако да су сада спискови комплетирани – рекла је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Оригиналне књиге сахрањених су потом конзервиране, обезбеђене такозваним бескиселинским папиром да до њих не би допрла влага и смештене у четири велике дрвене кутије. Сада су оне на сигурном, а посетиоци могу да погледају спискове у одлично урађеним копијама.

Да се ове књиге спасу, а с њима и важан део наше баштине, заслужни су људи који су у конзулат дошли пре нешто више од годину дана. Међу њима је и Јасмина Милачић, конзул жеран у Генералном конзулату Републике Србије у Солуну.

– Почетком године на место помоћника чувара нашег чувеног чика Ђорђа дошли су нови људи. Они су одмах кренули у уређење целог Зејтинлика. Нажалост, о књигама у којима се налазе подаци о сахрањенима није вођена брига. Нашли смо их на поду, у прашини. Ми смо заједно у конзулату дошли до те идеје да спасемо што се спасти може. Да сачувамо важан део наше историје. Јер, у тим књигама се налазе чињенице које једино још ту постоје. Да то није урађено, сви ти подаци о нашој историји нестали би са нашим чика Ђорђем. У томе су нам највише помогли људи из Музеја града Београда – рекла је Милачићева.

Она је истакла да је посебан успех и то што ће сви подаци бити дигитализовани и што ће људи посредством линка моћи да нађу где су њихови преци, да не иду од хумке до хумке. На тај начин сачувана је заоставштина која прича историју наших предака.

– Заинтересовани ће само на основу имена моћи да пронађу све податке. Тренутно се договарамо да ли ће тај линк поставити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања или наше Министарство иностраних послова. Важно нам је што су стручни сарадници музеја прихватили један обиман и значајан посао да сачувају и конзервирају књиге. Тренутно се оне налазе у поседу наших чувара у кући на гробљу. У догледно време ми ћемо урадити спомен-собу са књигама, фотографијама, али и свим оним што су чика Ђорђе и његова породица успели да сачувају од заборава – истакла је Милачићева.

Да није било сарадње институција, али и личних ангажовања запослених, судбина овог дела наше баштине завршила би у неком мемљивом ћошку.

– Јесте да многе ствари зависе од добре организације, али су ту важни и контакти и жеља да се ствари ураде на најбољи начин. Ми смо имали ову идеју, али да нисмо успели да се разумемо са директорком музеја и да она то није одмах прихватила, нисам сигурна колико бисмо све ово могли да остваримо. Сада је наш циљ да се све на Зејтинлику уреди, унапреди и побољша. Више се не сме и неће догодити да се не брине о ономе што нам је остављено у аманет – истакла је Милачићева.

Зејтинлик је последње коначиште за више 20.000 душа страдалих у Великом рату. У највећем броју реч је о ратницима, али је на овом месту сахрањен и мали број ратних заробљеника. Свој живот овде је оставило 7.500 Срба, 8.089 Француза, 3.000 Италијана, 1.600 Енглеза, 400 Руса и 39 Бугара.

Бранка ВасиљевићОбележавање годишњице Музеја града Београда

Музеј града Београда данас у Конаку кнегиње Љубице обележава 119 година од оснивања. У току свечаности биће уручена годишња награда Музеја града Београда, као и захвалнице партнерима и пријатељима музеја. Овогодишња награда иде у руке проф. др Јерку Јеши Денегрију, историчару уметности и ликовном критичару.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina Bozic
Хвала Богу, да смо почели да водимо рачуна о историјским документима важним за историју Српског народа. Све похвале раду и пожртвовању свих учесника у овом подухвату! Још и да се спроведе - уради спомен-соба са књигама, фотографијама, али и свим оним што су чика Ђорђе и његова породица успели да сачувају од заборава

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.