Доживљај зависи од тачке посматрања

Сериграфија „Линијом кроз простор” из 2013. Невенке Стојсављевић, поред традиционалне „Политикине” дипломе део је награде која ће кореографу Јану Мартенсу бити уручена за најбољу режију (кореографију) на овогодишњем, недавно одржаном Битефу, а према избору жирија нашег листа. Радови ове уметнице, која већ пола деценије постојано и запажено чини богатијом нашу ликовну сцену, могу се видети до 22. октобра у Галерији Графичког колектива, именовани заједничким насловом „Материја, светлост, сенка”, а у разговору за „Политику”, вођеним поводом ове поставке и околности да ће баш њено дело отићи у руке поменутог белгијског уметника, она каже:

– Мој рад, отворених линијских токова, који убедљиво изражава идеју бесконачности, који сам донирала, гест је подршке и сарадње са кућом „Политика”, поготово када је у питању таква манифестација као што је Битеф. Низ добрих изложби и Битеф фестивал, који традиционално увек доноси најновија остварења из области позоришне уметности, учинили су да Београд поново буде метропола квалитетних уметничких догађаја.

Занимљиво је рећи да је баш у Графичком колективу, додуше на другој излагачкој адреси од садашње, Невенка Стојсављевић одржала своју прву самосталну изложбу 1979. Каже да је се радо сећа, да је то било посебно узбуђење и радост, као што је остало лепо сећање и на изложбе на којима је добила значајне награде за графику, а то је „Велики печат” Графичког колектива 1993, „Златна игла” на Mеђународном бијеналу суве игле у Ужицу 1995. и „Златна игла” на пролећној изложби УЛУС-а 1996.

Њено уметничко деловање и допринос потврђују поред ових још бројни излагачки подухвати – 33 самостална и више од 300 групних – критичарске рецензије, релевантне награде и истакнута позиција у галеријским и музејским збиркама. Наша саговорница, родом из Велике Попине (Хрватска), завршила је Факултет примењених уметности у Београду 1977, магистрирала је на Факултету ликовних уметности 1980, а радила је као професор у Школи за дизајн и Високој школи ликовних и примењених уметности у Београду. О томе како је и зашто баш медиј графике, у чијим је изразима линогравуре и линореза урадила највећи број дела, освојила њено срце, она одговара:

– Извори мојих визија су у духовном и материјалном свету или, још прецизније, у повезаности и узајамној зависности та два света. Трагања за графичким у визуелном окружењу јавило се још у Школи за дизајн, а продужено је на студијама графике, прво на Факултету примењених уметности а затим на магистарским студијама на Факултету ликовних уметности. Графика је по својој суштини спој уметничког ликовног сензибилитета и техничко-технолошких поступака у процесу стварања ликовног дела. Одабрани медиј графике, као и класичне графичке технике, првенствено акватинта, било је за мене на самом почетку најпогодније средство и начин за постизање синтезе визуелних и структуралних разноликости у формирању ликовног израза.

Како у изложбеном пратећем тексту пише Љиљана Ћинкул, процес стваралачких промена у њеном раду текао је логично, постепено се мењао у природном истраживању ликовних средстава, варирању тема, као и концентрацији на идејне и визуелне целине, задржавајући осетљивост за структуру и ослобођени графизам као основну премису стања сензибилитета. Када се посети изложба стиче се утисак који прати овај наратив: почетне композиције колажних ситуација са фото-предлошцима и типографским елементима и визуелни концепт близак надреалистичком поетском дискурсу, као и радови који фокусирају мотив машине, даље исходиште добили су у стваралаштву у духу наративне симболике колажног фактографског исечка и тражења идејне и визуелне суштине у концентрованом графизму. Са плана фигуративно-асоцијативног она је потом кренула ка плану асоцијативно-апстрактног, што се данас очитава у софистицираној визуелној игри са простором, линијама и сенкама, где сребрна боја са црном и белом појачава живост и дах овог суптилног израза.

 Говорећи и својим стваралачким менама, Невенка Стојсављевић објашњава да су слика савременог урбаног света са мноштвом података и достигнућа савремене цивилизације и утицај америчког поп-арта били на самом почетку непосредна инспирација и повод за стварање скица и предложака за графике, и даје смернице посетиоцима за посматрање њених рецентних дела:

– Колажирање, спајање текстова и рекламних материјала уз коришћење фотографских предложака аранжираних на један надреалан начин представљали су мој лични унутрашњи доживљај материјалног света и окружења у коме живимо. Логично је уследила „конструктивистичка” фаза инспирисана урбаним архитектонским мотивима, што је поступно водило ка ослобађању од виђеног и долазак до асоцијативно-апстрактних представа. Од феномена текстуре и материје кретала сам се ка феномену и односима простора и светла, што је довело до прочишћавања конструкције слике. Геометризованим, сивим и црним тракама у правилним размацима са повременим померањем и променама њиховог тока кретања, градила сам основу слике. Увођењем сребрне боје унутар линије и њене сенке, постигла сам оптичку игру, утисак кретања и вибрирања. Доживљај тих радова зависи од тачке посматрања, оптичка игра ликовних елемената је саставни део слике као и принцип променљивости, који даје могућност да се нађе излаз из посматраног призора, да се графике ротирају за 180 степени да би се посматрале и доживеле на потпуно нов начин.