Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уџбеници неће бити писани родно осетљивим језиком

Нови стандарди квалитета школских књига потпуно усагласиће се са стручном оценом званичне србистике
Фото Н. Марјановић

Уџбеници се неће писати такозваним родно осетљивим језиком. Неће се компликовати реченице паралелним формама ради означавања особа мушког и женског пола, као „ученици и ученице” или „ученици/це”. Неће се на страницама ђачких књига наћи плодови језичког инжењеринга, таман и да су сковани по творбеним законитостима српског језика, док не прођу пут од настанка због комуникативне потребе до потпуног прихватања у друштву, а ту спадају: стручњакиње, текстописатељице, војникиње, трамвајџијке, возачице, пилоткиње, психолошкиње, лингвисткиње... Србистика ће тријумфовати. Биће то кључни, чини се и коначни, обрт у вишемесечном поступку утврђивања будућих стандарда квалитета уџбеника – под условом да у трећој верзији овог документа, која се управо пише, у потпуности буду уважене све досадашње примедбе најстручнијих за српски језик.

Да ће тако и бити, за „Политику” тврде руководиоци Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), где се предлози пишу, коригују и усаглашавају и Националног просветног савета (НПС), који је сугерисао измене досадашњих нацрта подржавајући све ставове званичне србистике. Они ипак не доносе одлуке о будућим стандардима квалитета уџбеника. Овај врућ кромпир на њихов терен истрајно пребацује министар просвете који ће, јер таква су правила, на крају ове саге морати својим потписом да парафира документ који предвиђа да родно осетљивом језику није место у уџбеницима, да би такви стандарди могли и да се озваниче објављивањем у „Службеном гласнику”, а онда и да се примењују.

– Предлог стандарда квалитета уџбеника није повучен из процедуре, он није рађен само због „родно осетљивог” језика, али је тај део највише окупирао пажњу стручне и опште јавности. На ту вишемесечну дебату стављамо тачку. Предлог ће бити потпуно усаглашен са стручном оценом Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. То се од Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), који пише предлоге, и тражило на основу једногласно донетог мишљења Националног просветног савета (НПС), као најважнијег стручног тела, после првог разматрања предложених стандарда. На последњој седници НПС, када се разматрала и друга, коригована, верзија стандарда квалитета уџбеника, ЗУОВ је потврдио да прихвата сугестије савета и његове експертске радне групе за српски језик. То значи да ће наш трећи, надамо се финални, предлог бити сасвим усклађен са ставовима науке и струке, да ће из њега бити избрисани родни показатељи, да се стандардима квалитета неће инсистирати да се уџбеници пишу „родно осетљивим” језиком – тврди Златко Грушановић, директор ЗУОВ-а.

А на питање зашто тако није било од старта, него тек сад, он подсећа да је по кровном Закону о основама система образовања и васпитања и статуту ЗУОВ-а „дужност овог завода да свој рад усаглашава са утврђеним правцима развоја образовања и васпитања, законима и стратегијама које је донела Влада Републике Србије које се односе на образовање и васпитање, а међу њима је и Закон о родној равноправности, затим са планским актима Министарства просвете, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих и активностима које се односе на европске интеграције.”

Могући низ исправљања предлога унедоглед, дакле, пресекао је ЗУОВ, који је, по правилу, у обавези да даје и коригује предлоге кад се то од њега тражи с више инстанце у просветној хијерархији. На тој лествици НПС јесте изнад ЗУОВ-а, али није изнад ресорног министра. А ресорни министар Бранко Ружић, у интервјуу за наш лист на старту ове школске године, на питање да ли ће обавеза да се уџбеници убудуће пишу такозваним родно осетљивим језиком постати део стандарда квалитета уџбеника, рекао је да ће надлежни сагледати и размотрити „шта је најбоље усвојити у складу са постојећим Законом о родној равноправности”.

– И други предлог стандарда, измењен након сугестија НПС, министар просвете је вратио савету. Састанак је трајао два сата, детаљно смо разматрали ставове, не само о такозваном родно сензитивном језику, и поново дали примедбе. Сматрамо да документ мора да се коригује у складу са стручном оценом комплетне србистике и ЗУОВ је то прихватио. Као највише стручно тело не можемо препоручити ништа што није утемељено на науци и струци и наш је став да идеологији није место у овим документима – објаснио је Радивоје Стојковић, председник НПС.

Досадашња два нацрта правилника о стандардима, првобитни и кориговани, кост су у грлу образовне политике – неуспели покушаји да се нађе компромисно решење између правила која се међусобно искључују, а стоје у истом документу.

Док једно обавезује да се у уџбенику поштује језичка и правописна норма језика на којем је написан, нека друга, недопустива са становишта званичне србистике, ослањају се на Закон о родној равноправности и налажу да се уџбеници пишу „родно осетљивим” језиком. У првој верзији стандарда, само за будуће уџбенике на српском као узорни су препоручени „Приручник за употребу родно осетљивог језика” и „Водич за употребу родно осетљивог језика у јавној управи у Србији”. Након бурног негодовања званичне србистике, у другој верзији стоји да су за ђачке књиге на српском угледни нормативистички приручници Матице српске: „Правопис српскога језика”, „Нормативна граматика српскога језика” и „Речник српскога језика”.

Србисти нису имали ништа против да на почетку сваког уџбеника стоји формулација слична оној из првобитног предлога стандарда квалитета која гласи: „Сви појмови који су у овом правилнику употребљени у мушком граматичком роду обухватају и женски род лица на који се односе”. Став је Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика да би таква реченица могла бити обавезан део сваког уџбеника, уколико се тиме оправдано жели избећи компликована реченична структура настала употребом паралелних форми за означавање особа мушког и женског пола. У ревидираној другој верзији стандарда нема формулације налик овој, коју србисти сматрају једином исправном, а текст документа донекле је закомпликован морфолошким паралелизмима, такорећи написан је родно осетљивим квазијезиком. Примера ради, наводи се да су стандарди „намењени ауторима/ауторкама и издавачима уџбеника”. Нема „издавачица” уџбеника, али има да, рецимо, садржај уџбеника доприноси „развијању компетенција ученика/ученица” и да промовише и „уважавање свих грађана/грађанки Србије”, да се појам „полазник/полазница односи на лице које похађа основно образовање одраслих”... Употреба оваквих паралелних форми није део норме стандардног српског језика, стално наглашавају србисти.

Да ли ће се формулација коју србисти сматрају једином исправном убудуће налазити на почетку сваког уџбеника, уместо такозваног родно осетљивог језика у уџбеницима?

– Не знам – кажу и директор ЗУОВ-а и председник НПС.

Закон о родној равноправности и даље налаже „коришћење родно осетљивог језика, односно језика који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама...”, али од маја 2024. године.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

катастрофа
Родно осетљив језик је идеолошко-политичка конструкција којом се врши струци страно насиље над српским језиком. Као кад је у доба комунизма било наметнуто "другови и другарице". Имамо доста проблема у језику и без тога. Рецимо два писма, од њих једно наметнуто из идеолошко-политичких разлога у време комунизма.
Maksim
Srbistika u Srbiji - 40 godina iza sociolingvistike u svetu. Masala!
Mirko
"...rodno osetljivom jeziku nije mesto u udžbenicima..." Nije mu mesto NIGDE!
Мира
Rodna ravnopravnost? Ovo je bezobrazluk prema ženama. Celog života krv pljujemo da se izborimo sa decom, familijom a neretko i bezvrednim muževima. Dok smo izložene svakakvoj diskriminaciji i maltretiranju, ovi pajaci nam nude "zakon o rodnoj ravnopravnosti" čije je najveće dostignuće da umesto šofera budemo "šoferke". Zašto je to tako? Odgovor je prost i žalostan. Stvarna rodna ravnopravnost košta milijarde. Preimenovanje u "stručnjakinje" ne košta ništa. Što reče Šojić: "polako sa plaćanje!"
Mavashi
Ovdašnja, da su žene jeftiniji radnici od muškaraca samo bi žene zapošljavali. Zašto bi neko plaćao više, ako jeftinije?
Ovdašnja
Baš tako. Kad budu doneli zakon koji sprečava da žena prima manju platu od muškarca na istom radnom mestu i sa istom stručnom spremom, verovaću u njihove dobre namere.
Nikko
Najzad jedna lepa vest, zasnovana na zdravom razumu i tradicionalnom pristupu zivotu i radu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.