Газимо, тако ради Србија

Чувени аутобус „Барбадос” стајао је тог 21. септембра испред хотела „М”, играчице су већ у аутобусу, селектор Данијеле Сантарели чека још Јовану Стевановић да уђе и да се крене пут аеродрома, па на Светско првенство, и да др проспе чувену воду за срећу. Јоле даје изјаву, онако у ходу, смеје се и закључује:

– Идемо на покоримо планету.

И ту је ставила тачку.

Наша актерка је још 24 часа у Београду, пакује ствари за Италију, одлази у Монцу, њен „нови дом” у клупској сезони.

И шта ћемо сад, као што сте рекли, покорили сте планету?

– Да да (смех). И то смо учиниле. Била сам сигурна још тада, пред сам пут, да ћемо освојити шампионат. Вера у девојке, у стручни штаб. Све што смо радиле целог лета, није могло да се не крунише титулом.

Цела екипа је играла у даху, не само резултатски и уз рачуницу 12:0. Просто и када се каскало за ривалима, стизало се вођство, низале су се победе. Ви сте преузимали  одговорност. Да ли асом решавали битне поене, тако сте Пољску „избацили”, да ли блоковима, или чувена стиснута вилица, лопта иде вама и поентирате:

– Навикла сам на ту врсту утакмица, на ту сцену, битне утакмице. Када сам под притиском, то позитивно утиче на мене. Просто волим такве мечеве, баш те нокаут-фазе које одлучују. И ако треба да буде на мени да одлучим, просто уживам и волим. То ми даје снагу. А сигурно је утицало и што нисам била у репрезентацији. Јако ми је недостајало све ово!

Утакмице? Тешко је поделити на најлепшу, најтежу, битну?

– Конкретно, то су две утакмице. Прва је против Америке у групи и наша изванредна игра. Ту сам видела колико смо ментално јаке. У прва два сета до 20. поена смо губиле, биле испод, каскале. Али колико смо тада ментално надјачале ривалке, тимски играле. И када се све тако споји. Хармонија. Не може другачије да буде. Са таквом и менталном и физичком  снагом, кондициони тренер Вања Банковић урадио је све да издржимо, дамо максимум!

Дуел против Пољске је апострофиран као најтежи?

– Психички, апсолутно. Играле су ношене својом публиком, прелепа атмосфера, одиграле су ривалке утакмицу живота. Оне су се играле одбојке, уживале, уживале смо и ми, али оне су лаганије долазиле до поена, лаганије заустављале. Али када је дошао пети сет, само смо се скупиле и рекле јасно и гласно: Ово је наше, ово не дамо!

Бразил, све само не лагано?

– Ушле смо у ту утакмицу са пуно самопоуздања, опрезно, одлично тактички спремне. На све или ништа. И када смо губиле, биле смо мирне. Чујем како људи причају, било је лагано. Није тако. Кажем, та смиреност у глави, с једне стране, и агресивност у нападу, с друге, иако смо правиле доста грешака. Ипак, у трећем сету нису Бразилке имале више снаге да нас прате, одустале су. Одиграле су сјајан турнир, одиграле полуфинале одлично. Једноставно, против нас нису могле!

Анегдота је било много, ипак, Вама и играчицама је један мотивациони говор био инјекција пред финале?

– Селектор Сантарели и наш физиотерапеут Дарко Стаматовић договорили су се; ако уђемо у финале, Дарко ће доћи да одржи говор. Пред сваку утакмицу селектор завршава свој део посла, улази у свлачионицу, мотивише нас, слушамо „целу ноћ и цели дан”, иде урлик и излази се на терен. Тог дана је била другачија слика. Ушао је Сантарели, урадио већ протоколарно свој део и рекао: Хоћу да вам представим једног човека који жели нешто да вам каже. Улази Дарко.. Он је такав говор смислио, покушаћу да парафразирам. Од када сте овде, и кроз шта сте све прошле, нема стајања. Играте за себе, своје породице, мајке, децу. Невероватно емотиван говор. Све девојке су почеле да плачу. Е сад, после тога када пробудиш емоцију у нама. То је та Србија, не можемо другачије.  Само газимо. То нас краси целог живота.

Бројимо заједно, трећи „балкон”?

– Те 2017, па Светско првенство 2018. и сада. Да, био је и после Игара у Рио де Жанеиру, али да исправим, није био балкон, тада смо изашли сви заједно, олимпијци и освајачи медаља – поносна каква је одувек била, велики патриота, Јована Стевановић остала је и данас. На тај исти балкон је изашла и изговорила:

– Добро вече, Србијо, и хвала ти! – а ерупција емоција која је настала тада и даље се препричава.

За Стевановићеву било места у идеалној постави шампионата

Да ли је било места за Јовану Стевановић у идеалној постави шампионата у избору најблокера, јесте! И ту нема дилеме. И Јована је истог става, али:

– Наравно да остаје жал. Слагала бих да кажем другачије. Онако као трешњица на торти, која би ме усрећила. Уз Ану Карол, друга девојка Ана Данеси није лош средњи блокер, нису погрешили што су је изабрали. То је та статистика која једноставно не може да види голим оком шта се дешава на терену, или да ли је ас одлучио, а не да ли је било 1:0, фигуративно. Али, боже мој, биће још прилика. И доста људи је реаговало, много коментара је било на рачун тога, али кажем, нема везе. Мени је највеће признање када дођем у Србију и чујем: Ти си за нас најбоља!

Финале гледало више од 2,5 милиона људи у Србији

Финалну утакмицу на Светском првенству у којој је женска сениорска репрезентација Србије савладала Бразил 3:0 (26:24, 25:22, 25:17) у Србији је посматрало више од 2,5 милиона гледалаца.

Доделу медаља посматрало је 1,2 милиона, док је дочек приређен на балкону Скупштине Града Београда у недељу, 16. октобра гледало 1,3 милиона гледалаца, а репризу финала око 600.000 гледалаца.