Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележена годишњица стрељања 3.000 цивила у Шумарицама

(Фото Влада Републике Србије/С.М.)

КРАГУЈЕВАЦ - На централној манифестацији обележавања годишњице страдања цивила у Крагујевцу октобра 1941. године у Шумарицама је одржан „Велики школски час”.

Од 2012. године, 21. октобар обележава се као државни празник, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. На тај дан 1941. године, Немци су у Крагујевцу стрељали око 3.000 недужних цивила међу којима су били ђаци и наставници.

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.

Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.

Подсетио је да је стрељање отпочело у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, каже, стрељано 416 мештана, али то није било ни близу квоте коју су Немци били прописали - "100 за једног".

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21.  стрељају, каже Арбутина.

Људи су хапшени свуда - по улицама, кафанама, по државним институцијама и школама...

Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су се Немци послужили триком да се све све ради због замене личних карата.

Ти људи су били заточени у касарни "Танаско Рајић", и одатле одведени на стрељање 21. октобра, рекао је Арбутина.

Навео је да је, према подацима до којих је дошао Станиша Бркић у својој монографији, за три дана стрељано 2.976 људи.

"Станиша Бркић је именом и презименом утврдио које је тада страдао, мада постоје индиције да их је било више, али то је посао да будуће истраживаче", рекао је Арбутина.

Према његовим речима, у свом тим стрељањима страдало је мнго деце, али не само у Крагујевцу, него и у Јадру и Краљеву.

Уз подсећање на један од највећих злочина у историји човечанства, из Шумарица су и ове године послате поруке мира и толеранције, апел читавом свету, да се овакав злочин више нигде и никада не понови.

Крај споменика стрељаним ђацима и професорима било је на хиљаде људи из земље и иностранства на јединственом часу историје, сећања и опомене.

На Великом школском часу и поема "Земља," књижевника Енеса Халиловића, у извођењу глумаца из Крагујевца и Београда, уз учешће хора.

„Успели смо на неки начин да спојимо неспојиво. Од оригиналне трагедије у једну уметничку трагедију, у један специфичан концептуални рецитал, игру гласова, игру креативности у којој проговарамо заправо о животу. Не позивамо се на смрт. Смрт је околност овог простора, али лепота данашњице на неки начин, надвисује све нас у вечности”, каже Петар Станојловић,  редитељ наводи РТС.

Јелена Давидовић, историчар, истиче да је култура сећања веома важна за сваку државу.

„Будућим генерацијама да се пренесе, да се овакво зло никада више не догоди. На томе морамо сви да радимо. Не само једна држава, него све државе”, рекла је Давидовићева.

Крај хумки стрељаних, венце су положили делагација Прве крагујевачке гимназије, премијерка Србије Ана Брнабић, представници Народне скупштине, града Крагујевца, амбасада, градова удружења и многи други.

Молебан крагујевачким новомученицима, служило је свештенство Шумадијске епархије.

Иначе, Велики школски час, крај споменика стељаних ђака ипрофесора, у форми уметничко-сценског приказа, одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема "Црни дан "Душка Радовића.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Anglofil
Gde su sad NVO aktivisti da makar cvet polože na mestu stradanja našeg naroda? Ma šta ih briga to su ne demokratske žrtve.
Darko
Moja majka mi je picala kako je izgledalo obelezavanje ove trgedije pocetkom 60-tih godina u Kragujevcu(bila je ucenica srednje medicinske).Tada je jos uvek bilo dosta zivih majki ove nesrecne dece.Tuga do neba, kada ih gledas onako pretuzne u povorci. Danas je najveci ponos kada nemacka firma otvori fabriku u Srbiji. Ah da, ipak to nisu ti Nemci iz 40-tih,...mozda oni iz-90 tih ...ma sigurno nisu ni ti. Ovi su neki drugi...videcemo uskoro kakvi.
Zoran Milovic
Je li bio ambasador Nemacke?
Neva
Nekoliko dana pre streljanja u Kragujevcu, u Dragincu je zbog ubijenih Nemaca, ubijeno 2950 ljudi a u Kraljevu 2255 ljudi. Obzirom da je Jugoslavija 17 aprila 1941 potpisala bezuslovnu kapitilaciju i da se tada u nemackim logorima nalazilo (kao taoci) oko 200 000 srpskih vojnika i oficira, moze se postaviti pitanje : da li je bilo svrsishodno ubijati Nemce u Srbiji, znajuci da ce za svakog ubijenog Nemca stradati 100 nevinih Srba.
Александар С.
Они би и опет да могу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.