Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нордијска искуства за одрживу пољопривреду

„Учимо како да нордијски и српски пољопривредници заједно раде, како да производимо више, а да при томе не загађујемо више околину”, изјавила је Сузан Шајн, амбасадорка Данске
Амбасадори нордијских земаља у Новом Саду (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Како производити више хране, а не угрожавати више животну средину? Нордијске земље већ низ година раде на проналажењу бољег модела у производњи хране, а искуства са тог поља њихови експерти и пољопривредници разменили су са српским, кроз „Нордијски зелени пројекат – решења за Србију”, који је јуче отворен у Новом Саду у Научнотехнолошком парку.

Овде је одржана прва од четири конференције о теми одрживе пољопривреде, које ће се у наредних пет месеци, на разне „зелене теме”, одржати и у Београду, Чачку и Нишу, а организатори су београдске амбасаде нордијских земаља – Норвешке, Данске, Финске и Шведске.

Данска амбасадорка Сузан Шајн каже да је заједнички циљ да свет буде бољи у будућности, а да је пољопривреда важна у том контексту јер се на њу односи 15 одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште на нивоу целог света, где расте број становника и потражња за храном.

„Морамо брзо да производимо више хране и уколико наставимо да радимо онако како смо досад радили, можемо рећи да је то погрешан смер. Не можемо наставити са досадашњим праксама. Зато смо овде да учимо једни од других, да нордијски и српски пољопривредници заједно раде на проналажењу метода како да производимо више, а да при томе не загађујемо више околину”, изјавила је Сузан Шајн.

Она је навела да је шездесетих година прошлог века у Данској постојала велика потражња за здравом храном која не загађује превише животну средину, тако да су се и пољопривредници полако и сигурно прилагодили томе, уводећи нове производне методе и технологије и улажући максималне напоре за производњу органских производа.

„Сада Данска производи три пута више хране него што може да конзумира, а да није драстично повећана емисија угљен-диоксида. Још увек има пуно тога што можемо да урадимо, тако да је идеја да Србија и нордијске земље раде у партнерству и сигурно ћемо тако остварити добре резултате”, казала је том приликом амбасадорка Шајн.

Норвешки амбасадор Јорн Еуген сматра да морамо преиспитати начин на који производимо, управљамо индустријом, развијамо ланце набавке и вредности, користимо ресурсе, те да су потребне промене, али да брзих решења нема.

„Овај пројекат жели да представи зелене технологије, зелене производне моделе, зелене пословне моделе. Намера је борба против климатских промена и заштита животне средине”, каже Јорн Еуген.

Према његовим речима, може се поставити питање зашто се то ради сада усред енергетске кризе, кад су ланци снабдевања ослабљени, када потражња за традиционалним енергентима расте, када су цене нафте, гаса, горива, експлодирале, и с обзиром на то да предстоји тешка зима.

„Поставља се питање имамо ли времена да се овим бавимо. Ми свакако морамо да се бавимо краткорочним мерама којима ћемо решавати акутну кризу, али не смемо да изгубимо из вида ни дугорочни циљ, зелену трансформацију нашег друштва”, каже амбасадор Норвешке.

Један од учесника конференције, професор др Витомир Видовић, редован члан Академије инжењерске науке Србије, изјавио је да су овакви скупови важни због стварања нових контаката са компанијама у области пољопривреде, који одраније постоје највише са Данском.

Та земља је пре 120 година, како је професор испричао, била сиромашна и мушкарци су одатле, како је то чуо у посети Данској пре двадесет година, ишли у Америку да праве путеве и пруге, а жене су остављали код куће, па је породица била угрожена.

„Онда је црква притисла власт, што би наша црква требало да уради – да притисне власт да се направи неки задружни, коорперативни систем, да се направи систем који би уредио социјалну, економску, друштвену компоненту”, казао је професор.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.