Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА ПОСЛЕ ИЗБОРА У САД

Хоће ли победа републиканаца донети преокрет америчке политике према Србији

Србија активно ради са садашњим, али и будућим конгресменима из обе политичке странке, после новембарских избора организоваћемо посету чланова српског кокуса, истиче Марко Ђурић
Фото EPA/Michael Reynolds

Очекивана победа републиканаца на новембарским изборима за представнички дом Конгреса и трећину Сената у САД могла би да донесе предах Београду од континуираних притисака. До озбиљне промене спољне политике Америке у овом делу Европе по питању независности Косова и Метохије и санкција Русији неће доћи, али би конзервативци могли да имају више слуха за српске националне интересе. То значи да би се, по узору на Трампову администрацију, могли уважити и неки наши ставови. Ипак, у наредне две године, до нових америчких избора, тешко је очекивати да ће доћи до значајних промена које би ишле Србији у корист.

Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама Марко Ђурић каже да верује да ће новембарски конгресни избори за представнички дом и Сенат САД играти значајну улогу у постављању оквира за деловање америчке администрације у наредне две године. За „Политику” каже да све што се дешава у унутрашњој политици САД, због унутрашње и према споља пројектоване снаге и значаја улоге коју ова земља игра на међународној сцени, има истински глобалне импликације.

„Србија активно ради са садашњим, али и будућим конгресменима из обе политичке странке. Након што се новембарски избори заврше, организоваћемо посету конгресмена чланова српског кокуса Србији, упознати нове доносиоце одлука са српским гостољубљем, карактером и вредностима. Активно радимо и са члановима српске заједнице у САД који у овом сегменту у будућности треба да играју још значајнију улогу. С наше стране у наредном периоду уследиће још корака на координацији и устројавању деловања наших исељеника. Имамо подршку председника Вучића за јачање српске позиције у САД и нову фазу јачања српске политичке инфраструктуре у најмоћнијој земљи Запада. Нова зграда амбасаде је у том смислу само врх леденог брега наших напора”, истиче Марко Ђурић.

Обрад Кесић, политички аналитичар и добар познавалац америчких политичких прилика, каже да не очекује да ће се било шта конкретно догодити када је Србија у питању уколико за мање од месец дана на изборима већину освоје републиканци. За „Политику” каже да не треба очекивати било какве спектакуларне промене и да, што се западног Балкана тиче, остају исти приоритети – унапређење разговора Београда и Приштине и увођење санкција Русији.

„Притисци ће сигурно бити појачани због односа Београда према Москви, али ни када је реч о КиМ неће бити ништа лакше. У првој фази преговарачи су се концентрисали на практична питања, као што су регистарске таблице, енергетика и трговина. У другој фази би се отворила много тежа питања, као што је статусно питање КиМ и узајамно признање. То је њихов приоритет у спољној политици, невезано за то ко ће победити”, каже Кесић.

Председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић очекује да ће већи утицај републиканаца дати Србији мало већи маневарски простор, без обзира на то да ли ће добити већину у Конгресу или ће то доћи после председничких избора, за две године. „Политика се формира на неколико адреса, Бела кућа, Стејт департмент, ЦИА, и промене у једној од ових адреса је нешто што никако не би требало да потценимо. Свакако, ако паметно одиграмо, политичке промене ће нам ићи у прилог. Све ће ипак зависити од нас како ћемо то искористити”, каже за наш лист Вуковић.

Амерички избори за два представничка дома су на неки начин референдум о начину рада Бајденове администрације. Унутарамерички сукоб о начину развоја САД сигурно ће имати консеквенце и за овај део Европе. У самој администрацији ће доћи до прегруписавања када је реч о спољној политици, и то ће нам сигурно отворити простор за утицај преко лобистичких компанија што бисмо морали да искористимо. Уколико се и сада буде сматрало да је за Србију довољно што ће конзервативци победити на изборима, онда ће се поново направити слична грешка као деведесетих година.

Обрад Кесић управо због тога наводи да Србија треба да тражи шансу управо у новембарским изборима и најављује прљаву унутарпартијску борбу у САД. Каже да ако гледамо шире, онда је готово извесна ситуација да ће у случају победе републиканаца Бајденова администрација имати доста проблема и да ће водити тешку политичку борбу. Најжешће су присталице Трампа, које ће одмах да поставе питање Бајденовог опозива, и то већ најављују, и да ће им први корак бити истрага преко комитета која би се водила против његовог сина у вези с корупцијом.

„Републиканци припремају терен за председничке изборе за две године. Када се покрене прича о Бајденовом опозиву, може се очекивати да ће онда САД морати да се баве собом и онда ће се америчко лидерство у спољној политици умањити и то ће утицати не само на глобалне теме, као што су Украјина и Кина, већ и на догађаје на периферији. То ће отворити простор за Србију и Републику Српску и онда ће притисак из Вашингтона бити мањи него што је био досад. Истовремено ће и ЕУ губити ауторитет који има сада, јер неће бити тог јединства”, наводи Кесић.

Ненад Вуковић наводи да се може очекивати да се републиканци врате на власт, што за Србију због другачијег приступа и због добрих односа с Трамповом администрацијом може да представља одређени помак набоље да се избори одређена боља позиција када је реч о решавању виталних српских интереса. „У том смислу је и разумљива нервоза Албина Куртија и његових налогодаваца и зато лицитирају до када би, како они сматрају, требало да се реши косовски проблем. Управо због тога су Албанци кренули у лобистичку офанзиву и чак у први план стављају Прешево, Бујановац и Медвеђу па су ангажовали најјаче лобистичке играче као што је Рој Бејли. Он има значајан утицај у Трамповој администрацији, мислим да је значајна политичка чињеница да се клатно моћи у САД помера у корист републиканаца”, каже Вуковић.

Упозорава да се Албанци престројавају и поново желе да буду на страни победника. Каже да то нама треба да буде сигнал да и ми то испратимо и да у односу на раније периоде дочекујемо много спремнији, јер је Ричард Гренел недавно боравио у Београду и држао предавање на ФПН-у. „Лобирање је један алат чији значај нисмо на време препознали, али се то у много чему променило. Вашингтон је највеће светско лобистичко чвориште и, рецимо, председник Украјине Володимир Зеленски је ангажовао чак 14 различитих лобистичких компанија за најразличитије аспекте, од ратне индустрије до оних задужених за информативне технологије”, наводи Ненад Вуковић.

Када се погледају САД и Немачка, може се закључити да они од 2000. године нису готово ни за педаљ променили своју политику по питању статуса КиМ. У наступу њихових дипломата може се видети да су променили тактику, али да је циљ остао исти – независно Косово. Тако је недавно бивши специјални изасланик САД Френк Визнер нагласио да САД, Велика Британија и Немачка нису променили тактику, али јесу стратегију и од нас се само тражи да испунимо оно што је предвиђено још пре скоро четврт века. Врло често представници ових држава наступају бахато као колонијални управници у Србији бацајући под ноге српске националне интересе. На констатацију да је Габријел Ескобар у Приштини потврдио да је питање коначног споразума Београда и Приштине питање недеља, а не година, председник Александар Вучић је рекао да је то чуо и у разговору са Ентонијем Блинкеном и у много разговора, али да он лично не мисли да је то реално, јер је неопходно да се у потпуности испуни Бриселски споразум и формира Заједница српских општина.

Тирана и Приштина кренуле у лобистичку акцију

Да је ситуација озбиљна сведочи и што су Албанци кренули у озбиљну лобистичку акцију и да су тим поводом ангажовали познатог лобисту Роја Бејлија, који је утицајан међу републиканцима, пре свега у Тексасу. За доларску своту која има шест цифара од Бејлија се тражи да омогући контакт политичких представника Приштине у врху америчке политике. Једна од уговорних страна је и премијер привремених приштинских институција Албин Курти, који је протеклих годину дана безуспешно покушао да дође до озбиљнијег саговорника у америчком естаблишменту. Тај уговор истиче 31. јула следеће године с могућношћу да буде продужен.

Циљ Приштине је да побољша углед Куртија и да му се омогући да на терену спроводи своју екстремну политику. То значи да Албанци шире свој утицај, и траже политички утицај у круговима који им баш нису наклоњени, посебно екстремном Куртију. Они не жале новац, и спремни су да ангажују људе који ће продубити њихов утицај и тамо где га немају, што за нас може бити и негативан фактор у круговима који су нам наклоњени. Како незванично сазнајемо, Панамерички албански национални конгрес је издвојио нешто више од 100.000 долара за кампању појединих републиканца, а веза Албанаца преко Бејлија су републикански сенатори Тед Круз и Марко Рубио, који су се више пута састали с представницима Албанаца.Антрфиле

Потребна је координација Србије и Републике Српске

Обрад Кесић пак наводи да су веома битне лобистичке групе и да је веома важно да одговоримо на иницијативу коју су покренули Тирана и Приштина, који су ангажовали искусне лобисте с циљем да би се приближили републиканцима. „Треба користити сваку шансу да представимо српске националне интересе. Због тога морамо да имамо јасну и доследну политику. Никако не смемо поклекнути и увести санкције Русији. Морамо да се држимо политике неутралности имајући у виду да се неке ствари могу променити, и то релативно брзо. Паралелно с тим треба радити на још неколико фронтова, јер сада имамо одличну сарадњу са српском заједницом која је сада много активнија него што је била пре осам година, и то се повезује с подршком коју су дали председнику Трампу. Они и данас тесно сарађују с републиканцима. Имамо врло вредне локалне заједнице у Невади, Аризони и Висконсину. Уз то, приметан је рад озбиљних лобистичких група за Србију. Потребно је одржати добру координацију између онога шта ради Србија и шта ради Република Српска”, истиче Обрад Кесић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.