Сведочанство нашег постојања

Ваљево – У манастиру Пустиња, најстаријој светињи Епархије ваљевске, јуче је одржана велика свечаност поводом обележавања 400 година израде фресака на зидовима цркве Богородичиног Ваведења, која се налази у окриљу манастира. Свету архијерејску литургију служио је епископ ваљевски Исихије у присуству бројних верника, а беседу је одржао академик проф. др Дарко Танасковић.

– У овом манастиру живот је стално пулсирао, а он цео, заједно са овим високим боровима, стреми ка небу. Свако ко дође у један овакав манастир мора да зна да је постојање оваквих светиња, њихово стремљење ка небу у ствари завет који не смемо да изневеримо. Поглед у небо са овог места где вековима бије једно огромно и снажно хришћанско срце, поучан је за све нас – рекао је професор Танасковић.

Према његовим речима, у манастир Пустињу први пут је походио 1994. године, непосредно пред одлазак на дужност амбасадора у Турску. Како је истакао, та посета била му је охрабрење, подстрек и ослонац током тешких година дипломатског службовања, у време ратовања у Босни и Херцеговини, у време кризе на Косову и НАТО агресије на нашу земљу.

– Данас смо овде у тренутку када се поново надвијају тамни облаци и зато мислим да је драгоцено поново се ослонити на светињу какву представља манастир Пустиња – рекао је Танасковић.

Манастир Пустиња под Јаблаником, у кањону реке Јабланице, дуговека је монашка породица. Изградња цркве Богородичиног Ваведења, према једној верзији, везује се за краља Драгутина и 14. век, а према другој, реч је о рударској цркви Немањића. Јеромонах Јоаким био је ктитор цркве која је подигнута око 1600. године. Игуман манастира Јанићије Битојевић ангажовао је зоографе, чију сликарску радионицу су предводили грчки мајстори Никола и Јован, који су унутрашњост цркве, западну фасаду и нишу на северној фасади осликали од марта до јуна 1622. Међу бројним фрескама посебну пажњу привлачи она на којој је Свети Јован Крститељ, позната и као „Свети Јован Крилати”, коју одликују тачне пропорције, изузетан колорит, лакоћа и прозрачност и коју по лепоти упоређују са милешевским Белим Анђелом.

Епископ ваљевски господин Исихије, у обраћању присутнима, подсетио је да народна легенда каже да је најмлађи од тројице браће Немањића највише труда принео и саградио цркву чији је фрескопис навршио четири века постојања.

– Ова светиња је не само необориво сведочанство нашег историјског постојања већ и непоколебљиве наше везаности за будуће царство Христа Бога – поручио је владика Исихије.

Поводом 400 година живописања цркве манастира Пустиња, у суботу у Народном музеју Ваљево отворена је изложба фотографија фресака храма Богородичиног Ваведења. Према речима историчарке уметности Наташе Кристић, више од 370 квадратних метара цркве покривено је фрескама, које су настале непосредно након обнављања Пећке патријаршије и тражиле су своје место у утемељењу српског националног бића.

– Манастир је посвећен Богородици и зато је осликан мотивима везаним за житије Христово, од доњих зона у којима се налазе стојеће фигуре светитеља, па све до самих купола у којима су обличја Христова – објашњава Кристићева.