Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДА ЛИ СУ СТРОЖЕ САНКЦИЈЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ ЗА НЕПОПРАВЉИВЕ ЗЛОЧИНЦЕ

Насилнике је тешко променити, дуже казне су безбедније за друштво

Силоватељ не размишља о запрећеној казни, он верује да неће бити ухваћен и зато је од једнаког значаја расветљавање тих кривичних дела. – Много лажних пријава за насиље у породици
Затвор у Панчеву (Фото УИКС)

Иницијатива председника Србије Александра Вучића за пооштравањем затворских казни силоватељима свакако ће бити разматрана у даљем раду на тексту о изменама и допунама Кривичног законика (КЗ). Стручњаци за кривично право наводе да постоји одређени број злочинаца које строжа казна неће „поправити”, али истовремено наглашавају да је дужа изолација безбеднија за друштво.

– Законодавац може пооштрити казнену политику у односу на нека кривична дела ако оцени да је тренутна кривично-правна репресија недовољна. Међутим, свака иницијатива, па и председника републике, мора да буде предмет детаљне анализе радне групе експерата која већ ради на изменама KЗ и која је дужна да коригује предложена решења уколико уочи нелогичности или могуће негативне импликације овако формулисаних предлога. Они су дужни да сагледају Кривични законик као целину и да воде рачуна о односима запрећених казни између појединих кривичних дела, као и о сразмерности заштите различитих добара које штити кривично законодавство, како не би била поремећена равнотежа у заштити једнако важних друштвених вредности – каже адвокат Југослав Тинтор.

Наглашава да повећање запрећених казни свакако неће аутоматски одвратити потенцијалне учиниоце, јер до извршења дела против полне слободе најчешће долази као резултат патологије, конкретних односа и ситуације.

– Силоватељ не калкулише да ли ће извршити кривично дело или не у зависности од запрећене санкције, он верује да неће бити ухваћен. Зато је од једнаког значаја расветљавање ових дела у смислу идентификације и проналаска учиниоца и решавања проблема изразито великог броја криминалитета, што се може постићи само уколико се жртве охрабре да кривична дела пријаве, у ком случају извршилац унапред мора рачунати да ће бити предмет истраге – напомиње Тинтор.

Када је реч о пооштравању казни за насиље у породици, сматра да треба бити врло опрезан, јер се у кривичном прогону ових дела у протеклим годинама полиција и тужилаштво суочавају са мноштвом лажних кривичних пријава.

– Лажне пријаве за насиље у породици подносе се ради остварења одређених циљева у бракоразводној парници, пре свега у вези са поверавањем детета, а врло често и у поступцима деобе брачне тековине. То значи да један број случајева неминовно представља колатерал, па би у одсуству капацитета тужилаштва да препозна стварне од лажних случајева, повећавање казнене репресије за ово кривично дело мултипликовало штетне последице у односу на ове случајеве – указује адвокат Тинтор.

Сматра да не треба сужавати примену института ублажавања казне, јер се на тај начин судијама сужава поље деловања да индивидуализују санкције. То у пракси неретко доводи до невероватних епилога који нису сразмерни друштвеној опасности дела и учиниоца.

Тинтор се осврнуо и на предлог о коме је дискутовано недавно на саветовању кривичара на Златибору – да се укине забрана условног отпуста за осуђене на казну доживотног затвора због најтежих кривичних дела.

– Подржавам предлог да се укине забрана условног отпуста, јер сам и приликом претходних измена имао став да је погрешно нормирати ову забрану под актуелним притиском јавности, која не би требало да креира казнену политику „ад хок”, већ измене КЗ-а треба да буду резултат претходног консензуса стручне јавности коју законодавац треба да уважи приликом дефинисања нормативних решења – наглашава Тинтор.

Судија Уставног суда Србије др Јован Ћирић такође подржава идеју о укидању апсолутне забране условног отпуста, јер се сваком осуђенику мора оставити „право да се нада” да ће једног дана бити условно отпуштен из затвора. Када је реч о пооштравању казни, сматра да је у неким случајевима најбезбедније да патолошки злочинац буде што дуже изолован из друштва.

– Строге казне обично нису много делотворне, поготову за ову врсту делинквената који имају неки „кврц” у глави, који су психопате. Са друге стране, друштво не зна шта да ради са таквим особама, на који начин да они не буду опасни за друштво. Тешко их је преваспитати, јер је то посебан сој људи, нарочито када је реч о серијским силоватељима и убицама. Зато их је боље затворити негде на дуже време него их преваспитавати, јер најчешће од тог посла нема ништа. Повратници су посебан тип личности који се не могу преваспитати. Може бити оправдано да се они на дуже време затворе, или да се ангажује екипа психијатара и психолога која би их изоловала или „азилирала” на неки начин, да не буду слободни – предлаже судија др Јован Ћирић.

Замке у ширем тумачењу нужне одбране

У раду на изменама Кривичног законика разматра се и решење да нужна одбрана буде могућа не само док траје „истовремени противправни напад”, већ и када тај напад „непосредно предстоји”. То значи да је могуће бранити се од нападача, на пример провалника, иако он још није започео напад, на живот, тело или имовину, али је извесно да ће то сваког тренутка учинити.

Судија Ћирић сматра да право на нужну одбрану треба управо тако и тумачити, па да је оправдано прецизирати ову одредбу. Адвокат Тинтор наводи да судови углавном већ тумаче нужну одбрану на тај начин, али указује на опасност неједнаког третмана „граничних случајева“.

– У погледу предлога да се нужна одбрана редефинише проширењем и на ситуације када напад предстоји, морам да приметим да у судској пракси овакво решење фигурира већ годинама иако није нормирано, па једни сада постављају питање оправданости измене због тога што се норма већ тако примењује, а други инсистирају на измени како би обезбедили једнаку примену у свим случајевима. Kако год да одлуче оно што свакако доноси ново решење јесте шира примена нужне одбране, јер је ствар судске оцене и много је теже доказати напад који предстоји од напада који је већ започео. Због тога сматрам да ће бити велики број граничних ситуација у односу на које ће судови заузимати различите ставове, што ће неминовно довести до неуједначене судске праксе, обзиром на то да се норма проширује на начин код којег је ово обележје кривичног дела теже доказиво – наглашава Југослав Тинтор.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.