Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајден заоштрава санкције Никарагви због сарадње с Русијом

Данијел Ортега покушава да се што више приближи руском председнику Владимиру Путину и то у време кад између Вашингтона и Москве букти нови хладни рат због сукоба у Украјини
Везом са Русима опонира Америци: Данијел Ортега (Фото EPA-EFE/Jorge Torres)

Вашингтон је запретио новим санкцијама Никарагви због кршења људских права, а до повећаног америчког притиска долази и услед све израженије сарадње између владе у Манагви и Русије.

Шеф Беле куће Џозеф Бајден у понедељак је потписао уредбу у којој се наводи да би Вашингтон могао да забрани америчким бизнисменима да послују у Никарагви. Како преноси АП, Бајденова администрација предочава да би могла да уведе и ограничења у трговини с централноамеричком земљом. Према одлуци Стејт департмента, око 500 званичника и службеника владе у Манагви, као и особа повезаних с Ортегом, остаће без америчких виза.

У Западном крилу оптужују никарагванског председника Данијела Ортегу за ауторитарну владавину, укидање демократских процедура, притварање политичких затвореника, насиље против неистомишљеника и припадника невладиног сектора. Као један од последњих примера наводи се и да је Ортега летос наредио упад у кућу бискупа, који је притворен с још неколико црквених лица.

Америчко Министарство финансија ставило је на „црну листу” никарагванску индустрију експлоатације злата, чиме је америчким компанијама готово забрањено да улажу у овај сектор у централноамеричкој земљи. Бајденова уредба скреће пажњу на то да би Вашингтон могао да ограничи америчке инвестиције и трговину с Никарагвом као осамдесетих година прошлог века, кад је Ортега први пут дошао на власт. За Никарагву је злато највећи извозни производ, а тамошња влада је објавила да ће за пет година удвостручити производњу.

Амерички председник се досад уздржавао да уведе оштрије санкције Никарагви из страха да би економске казне погоршале услове живота и покренуле нови талас миграната ка Сјединим Државама. Према подацима америчких миграционих служби, око 164.000 Никарагванаца је у последњих годину дана пробало да незаконито пређе мексичко-америчку границу, што је трипут више него годину дана раније.

Америчко Министарство финансија у понедељак је замрзло и имовину једног Ортегиног саветника. Раније су вашингтонске власти блокирале својину никарагванског министра одбране, који се доводи у везу са затварањем хиљаду невладиних организација у Никарагви. Бајденова администрација увела је санкције и никарагванској државној рударској компанији и смањила квоте за увоз никарагванског шећера. Још прошле године шеф Беле куће је забранио Ортеги и осталим члановима никарагванске владе улазак у Америку. Авенија Пенсилванија се одлучила на такав корак после Ортегине победе на изборима, који су, према оцени Вашингтона, били намештени. Никарагвански председник није примио позив ни да дође на Самит америчких држава, који је Бајденова влада у јуну организовала у Лос Анђелесу.

Односима између Америке и Никарагве не доприноси ни то што Ортега покушава да се што више приближи руском председнику Владимиру Путину и то у време кад између Вашингтона и Москве букти нови хладни рат због рата у Украјини. Никарагвански председник летос је најавио да ће још тешње сарађивати с Путином на пољу безбедности и примити још више руских војника, бродова и авиона у оквиру „војне размене, обуке и хуманитарних операција”. Ортега је подржао руски напад на Украјину и признао руски суверенитет над Кримом, где је отворио и никарагвански конзулат.

У Вашингтону се с подозрењем гледа на руску војну сарадњу с латиноамеричким земљама. Према Монроовој доктрини, Америка неће толерисати мешање европских земаља у западну хемисферу. Венецуела, још једна латиноамеричка држава која није у добрим односима с Вашингтоном, чак је кокетирала с идејом да на својој територији дозволи руске војне базе. Из Вашингтона су упозорили венецуеланског председника Николаса Мадура да то не чини.

Влада с Црвеног трга често пореди америчке ставове према Латинској Америци с руским ставовима према Украјини, тврдећи да је Украјина руска интересна зона исто онолико колико је западна хемисфера америчка интересна зона. Руска државна телевизија је о слању руских војника у Никарагву извештавала уз оцену да је коначно дошло време да Москва покаже војну силу „у близини америчких градова”. Ипак, гласноговорница Министарства спољних послова Марија Захарова умањила је значај руско-никарагванске војне сарадње саопштавајући да је реч о „рутинској операцији”.

И шпански лист „Паис” пише да не треба преувеличавати значај руско-никарагванске војне сарадње. Иако је Москва последњих година продавала оружје Никарагви, данашња ситуација се не може поредити са сарадњом између Никарагве и СССР-а, или с блискошћу између Москве и Хаване за време кубанске ракетне кризе. Како се даљи наводи, ово је пре покушај да Русија скрене америчку пажњу с Украјине или да Ортега покаже Вашингтону да има алтернативу.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

A
Америчко Министарство финансија ставило је на „црну листу” никарагванску индустрију експлоатације злата, чиме је америчким компанијама готово забрањено да улажу у овај сектор у централноамеричкој земљи. ”…ulazu u ovaj sektor” = pljackaju
A
Zar Nikaragva nema pravo za licno opredeljenje, bas kao po vasem sto ima Ukrajina?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.