Изложба о еманципацији жена у продавници бивше женске фабрике

Пожега – Уметнички пројекат „Младост у шездесетим” из Пожеге, изложба о радним правима жена и женској еманципацији кроз сећање на некадашњу текстилну фабрику „Младост”, напокон је ових дана, након Панчева, Крагујевца и Београда, представљена и у Пожеги. Али самоорганизовано, ван институција културе, истиче Слађана Петровић Варагић, уредница књиге „Приче из Младости”, објављене прошле године у издању НФЦ „Филмарт”.

– На овој изложби Уметничког колектива „Младост у шездесетим” („Му60”), 12 уметника и уметница и једна кустоскиња представљају унутар простора бивше продавнице фабрике „Младост” своју уметничку продукцију, али и део архиве те фабрике основане у Пожеги 1958, која је својевремено запошљавала око 1.200 радница у три погона. Отварајући дијалог са заједницом о бројним темама (женске еманципације, радних права како текстилних радница тако и уметница/ка и културних радница/ка, самоорганизованих колектива, архивирања прошлости малих заједница) колектив „Му60” је музичким перформансом Марије Кандић и Игора Јовановића отворио изложбу под називом „Све смо ми то изградили, лико”. То је реченица бивше раднице „Младости” Олге Марковић Шумарке, из интервјуа са члановима колектива „Му60” о њеној генерацији која је градила послератну Југославију – наводи Слађана Петровић Варагић.

Трикотажа и конфекција „Младост” из Пожеге била је једна од најзначајнијих текстилних фабрика СФРЈ, њени производи стизали су у Немачку и друге европске земље. Али пословне тешкоће деведесетих и ломови транзиције сломили су ову некад узорну фирму, па је крај 2007. године „Младост” дочекала са само 10 радника и великим дуговима (таква је приватизована 2008). Сада се, саопштавају из уметничког колектива, изложбом оживљава простор некадашње фабричке продавнице и уједно указује на „вишеструко и значајно уметничко деловање ван званичног галеријског и државног система у коме колективни рад постаје отпор”.

Заједнички наратив је, додају, историја фабрике „Младост”, чији су богати извори архивске грађе те „женски гласови” интервјуисаних бивших радница значајан аудио-визуелни основ за преиспитивање друштвених вредности и односа заједнице према сопственом наслеђу. Неформални колектив „Му60”, који критички истражује југословенски период транспонујући га у поље савремене уметности, чине уметници Слободанка Милошевић, Војислав Недељковић, Урош Павловић, Милица Ђорђевић, Сретен Вуковић, Милош Бојовић, Ђорђе Цвијовић, Игор Јовановић и Лазар Митровић из Пожеге, Јелена Прљевић из Ужица, Филип Андрић из Београда, Марија Кандић и Сандра Ратковић из Немачке, као и кустоскиња Слађана Петровић Варагић.