Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Изабрала сиромаштво у иностранству уместо богатства у Србији

Лела је побегла у иностранство зато што су је родитељи удали за најбогатијег човека у том делу Србије. Побегла је са другим човеком који је имао високу позицију у тадашњем комунистичком систему у Југославији.
(ЕПА ЕФЕ - Ф.С.)

Кућно звоно не би било толико болно да ми кувари немамо обичај да попијемо пиво пре спавања како би се колико-толико расхладили од врелог роштиља на коме радимо до поноћи. Да није тог хладног пива не би се охладили ни за седам дана. Звоно је притисла Лела. Чуо сам је како галами: „Ајде бре, каснимо на посао, не могу сваки дан због тебе да плаћам паркинг."

Што је најгоре и нема паркинга. Живим у самом центру Ротердама, тако да је немогуће по подне наћи слободно место. Да га резервишем било ми је глупо, јер кошта доста новаца. Осим тога, Лела се увек снађе са њеном малом „фијестом” и паркира на тротоару уз сам улаз у зграду.

И овај пут сачекала ме да се обучем, скувам кафу и понесем је у пластичној чаши, да је пијем успут. Тушираћу се на послу јер радим у врхунском ресторану где има тушева пре и после посла и где ме чека чиста куварска одежда сваки дан. Ја сам шеф кухиње а Лела је мој први асистент.

(Пиксбеј)

Ја сам је ту запослио, због њеног аута али и шарма помешаног са изузетном лепотом. Цео ресторан, почев од газде, преко келнера цели дан су заузети са Лелом.

Имала је угљену косу и зелене очи као моја бака Дивна,  а фигуру цуре од деветнаест година.

Персонал више није обраћао пажњу на моје месо, салате и предјела. Нису се више правили паметни са својим бесмисленим примедбама, којима су хтели да покажу своје угоститељско знање пред гостима и газдом.

Сада су, не само носили наруџбине, него су стално дежурали на шалтеру да би видели Лелу.

(Пиксабеј)

Радили смо у малом граду, али је ресторан бивао све пунији. У почетку сам мислио да је то због мог укусног роштиља од свих врста меса. Ипак, морао сам да се помирим са чињеницом да је то највише због лепе Леле.

Кухиња је била отворена и све више су долазили да виде Лелу како односи месо са  роштиља на шалтер. Могли су да је виде у њеној пуној лепоти. Што је највећи штос, Лела је све то знала, али је упорно и успешно глумила наивну жену која још није дотакла четрдесету.

Лела је побегла у иностранство зато што су је родитељи удали за најбогатијег човека у том делу Србије. Побегла је са другим човеком који је имао високу позицију у тадашњем комунистичком систему у Југославији.

Нису тражили азил већ су морали да раде како би преживели. Због љубави радије су изабрали сиромаштво у иностранству уместо богатства у Србији. Нису знали занате нити стране језике. Морали су рмбаче да би преживели. Због тога сам решио да им помогнем.

Кад је почела да ради у наш ресторан почели да долазе локални политичари, полицајци и њихови шефови, наши богати гастарбајтери… Све због Леле. За око ми је запао један млад момак који почео да долази свако вече. Кад бих му рекао 'добро вече погледао би ме као крава мртво теле. Било ми је чудно зашто ме тако посматра јер се не познајемо.

(Пиксабеј)

После сам схватио да он мисли да сам ја Лелин муж јер радимо у истом ресторану за истим роштиљем. То сам схватио једне сунчане недеље кад смо Лела и ја јурили „форд фијестом” да што пре стигнемо на посао. Тог дана је била отворена и тераса па смо имали дупли посао. Лела је вијугала намерно својом „фијестом” да погоди неку рупчагу на путу како бих ја просуо кафу директно на мајицу и фармерке. Она би се кикотала следећих 10 километра како ме је опасно прешла.

Зауставио нас је висок и млад полицајац коме је униформа перфектно стајала. Кад је пришао ауту видео сам да је то онај наш стални гост.

Рекао је Лели да је брзо возила и да због тога мора да дува у балон за испитивање алкохола. Лела га је препознала и било јој је смешно јер се и полицајац смешио. Осим тога она никада није окусила алкохол. То сам и ја знао јер смо много пута излазили и никада, ама баш никада није попила ни чашицу.

Међутим, Лели ђаво није дао мира и желела је да мало кокетира са овим момком који је до ушију био заљубљен у њу. Глуматала је да баш ништа не разуме. Мене је питала: „Шта каже, шта хоће он?”

Рекао сам јој да хоће да она дува у балон, а она ми каже: „Кажи му да ја то не знам, никад нисам то радила. Нек` ми покаже.”

Полицајац рекао да разумео шта Лела хоће и показао шта траба да ради. Лела се још кикотала и не обрисавши дувало почела да из све снаге дува у балон. Показало је да има висок промил алкохола у крви, што је разбеснело, дала је гас и одјурила. .

После две недеље добила је астрономску казну од 400 евра. Жалила се и унајмила адвоката, а ја сам био сведок на суду. Ништа није помогло, још је морала да плати судске трошкове.

Читава драма трајала је три године. Полицајац после овога није долазио на вечере у ресторан. Претпостављам да је то била његова освета лепој Лели јер је „звекнуо” три вискија пре него што је зауставио. А она га није фермала два одсто. Била је то његова освета лепој Лели ии нашем ресторану.

 

Торнадо, Холандија

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Naslov kao narucen...
...da privuce sto vise onih koji nisu otisli, pa da im bude lakse...
Бранислав Станојловић
Ја нисам имао избора. Комуњаре ме натераше (притварање, недоступно запослење...). Дошао сам у Уједињено Краљевство у 28 година са трогодишњом ћеркицом, једним кофером и розе пластичном ношом. Сада је збир мојих пензија (нису национализоване) 2х плате у Србији, пре 50 година сам 100% поседовао кућу у Лондону, а и вратише ми нешто дедовине у Београду што комуњаре отеше. Ћеркица прошле године купи имање код Горњег Милановца, а има и 35 година млађу сестрицу и 33 године млађег брата.
Бранислав Станојловић
Види се да су теби комуњаре испрале мозак.
komunjarsko XXpile
Mogli ste nošu da kupite i u kraljevstvu, praktičnije je. p.s. "komunjare" su nama obezbedile besplatno školovanje, lečenje, dečja i radnička odmarališta i oporavilišta, godinu dana porodiljskog i svašta nešto, a dedovinu nam nisu dirali, možda zato što se merila arima, a ne destinama ili stotinama hektara.
Autor price
Krenuli su komentari sa mrtve tacke.Milo mi je.
Драган П.
Баш занимљива и вицкаста прича. Има увод, разраду и закључак, све комплет по ПС-у. Иначе су занимљиве ваше приче. Не знам да ли су истините. Памтим ону о тешко оболелом бившем раднику ресторана који је дошао као гост да се проведе са друштвом вече уочи еутаназије. Таква прича оставља јак утисак, још ако је истинита, онда поготово...
Milos Kozarski
Da je se manje kikotala, stigla bi da pogleda rezultat merenja, pred svedokom stavi primedbu i traži analize krvi. Ali onda ne bi bilo priče o srpskoj srcelomki.
Коста
Свашта.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.