Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

У судбоносним данима политичару је место на фронту

Димитрије Туцовић (Фото из књиге)

Некад су о Димитрију Туцовићу (1881–1914), радничком трибуну, многе странице исписане, по њему улице називане и споменици му подизани, а о његовом ратовању у Великом рату недовољно се знало. Летос објављена књига о упамћеним Златиборцима „Добростиви и часни путеви господњи” ауторке Снежане Ђенић, сведочи и о том делу Туцовићеве биографије.

Гостиље је Димитријево родно село. Надалеко знани и уважени били су његови родитељи. Отац Јеврем, свештеник, и мајка Јефимија, имали су осморо деце. Историја, уз Димитрија, памти и два његова брата официра Владимира и Стевана Туцовића. Из Гостиља се прота Јеврем, у жељи да деци омогући боље услове за школовање, преселио с породицом 1885. у Ужице, где и сада главна градска улица носи име Димитрија Туцовића.

Гимназијалца Димитрија брзо су освојиле идеје социјалне правде и тада забрањене социјалистичке књиге. Туцовић у Ужицу оснива Радничку читаоницу 1903, а по формирању Српске социјалдемократске странке бирају га за члана Главне партијске управе. У Берлин је отпутовао 1907. да одбрани докторат и упозна немачки раднички покрет, али се већ следеће године вратио у Србију. Постаје секретар СДС, главни уредник „Радничких новина” и „Борбе”, истиче се као вођа радничког покрета и храбар политичар. Кад се светски рат наслућивао држао је и ватрене антиратне говоре.

„Овај велики пацифиста свим својим бићем бори се да не дође до сукоба светских размера, али кад је тај сукоб постао неизбежан, он је свој патриотизам осведочио учешћем у оба балканска и Првом светском рату. Чак и када је колера немилосрдно односила животе у Туцовићевом воду, он из Овчег поља 12. јула 1913. пише да је одлучио да са својим људима подели судбину свог краја. За испољену храброст у Првом балканском рату добио је одликовање које је, у складу са својим антимилитаристичким схватањима, одбио да прими”, пише Снежана Ђенић и додаје:

„Међутим, он је оправдавао војни сукоб само док је српска војска, према његовом мишљењу, водила ослободилачки рат, али кад се нашла на територији Албаније Димитрије Туцовић је, иако у униформи српског официра, уложио протест. О томе је и писао у књизи ’Србија и Арбанија’. Због таквог става био је затворен у војном затвору на Калемегдану 14. марта 1914. Захваљујући брату Владимиру и својим друговима Лапчевићу и Кацлеровићу убрзо је пуштен.”

Тек што је букнуо Први светски рат, Туцовић је из Београда отпутовао у Врање у свој Први пешадијски пук Моравске дивизије. Његова јединица потом стиже у Шумадију, у историјско Орашје, одакле пише писмо оцу Јеврему: „Нашим поколењима је суђено да претуре преко главе крупне догађаје. Идемо да видимо како ће се они завршити. Што се мене тиче, ја ћу полако, паметно, као што ме знате; али нећу ни сада, као што нисам никада, ни помишљати да себе склањам од судбине која прати цео народ.”

На фронту се гинуло, а поред Димитрија нашла су се и његова браћа Владимир и Стеван. Због тога су у Врховној команди размишљали да истакнутог политичара сачувају повлачењем из првих борбених редова, али им је на ту могућност Димитрије, резервни поручник Првог пешадијског пука, одговорио: „У овим судбоносним данима моје место је на фронту.”

Био је затим у свим борбама које је његова јединица против Аустроугара водила на подручју Ваљева и Лајковца у чувеној Колубарској бици, са својим радницима и сељацима за чија се права читавог живота борио. Али ратна срећа му је окренула леђа. Погинуо је 20. новембра на положајима Врачег брда у околини Лајковца, у својој 33. години.

„Случај је хтео да се поред Моравске дивизије налазио и Четврти пешадијски пук у коме су служили Ужичани и Златиборци, Димитријеви земљаци. Вест о његовој погибији муњевито се пронела кроз оба пука. Настала је права узбуна. Те ноћи међу ратницима владала је велика потиштеност и туга. Смрт истакнутог социјалисте нису оплакивали само његови саборци, као да је читава Србија туговала. У тој тешкој ноћи као да су одзвањале Димитријеве пророчке речи упућене његовој пријатељици Зофки Кведер Деметровић приликом њиховог растанка на почетку рата: ’Збогом, никада се више нећемо видети! Биће рат, а ја ћу погинути. То знам, засигурно. Тако ми је нешто ледено око срца’”, бележи књига „Добростиви и часни путеви господњи”.

Штаб је наредио да се Туцовић сахрани близу места погибије. Извукли су га под кишом куршума. Сахраном је руководио пуковски лекар др Драгутин Владисављевић, Димитријев пријатељ и сарадник. „Под једним храстом ископана је рака у коју је положен без сандука. По војничком обичају одата му је дужна пошта. Столар из Чачка Ћосић узео је секиру и затесао дрво изнад нове хумке. Ваљевац Читаковић врхом свог бајонета уклесао је речи које издиктирао др Владисављевић: „Овде лежи раднички витез”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.