Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Републиканци прете да узму већину демократама - између инфлације и абортуса

(Pixabay)

ВАШИНГТОН – У Сједињеним Америчким Државама увелико траје превремено гласање за изборе који се одржавају 8. новембра на половини председничког мандата Џозефа Бајдена. У борби за превласт на Капитолу две странке воде кампање усредсређене на потпуно различита питања - за републиканце главно питање је висока инфлација, а за демократе абортус, нарочито после одлуке Уставног суда да укине уставно право на прекид трудноће и како сматрају, радикализација Републиканске странке.

Си-Ен-Ен је објавио да је до четвртка увече у 44 америчке савезне државе гласало 13,8 милиона гласача, показали су званични подаци, али и подаци кућа за истраживање јавног мњења.

Американци бирају нови састав целокупног Представничког дома Конгреса, односно 435 конгресмена, као и 35 од 100 представника у Сенату. Према актуелном сазиву Конгреса изабраном 3. новембра 2020. године, којем траје мандат до 8. новембра када је заказан главни изборни дан, демократе имају 222 посланика у Представничком дому, а републиканци 213. За већину је потребно 218 посланика.

У Сенату тај однос је 50:50, али због гласа потпредседнице САД Камале Харис, демократе имају већину (51:50).

До четвртка увече Флорида је највише гласала (1,9 милиона гласова), а више од милион гласања забележено је у Тексасу, Калифорнији и Џорџији.

Председник Бајден искористио је право гласа у својој држави Делавер у суботу, пошто је у тој држави гласање почело у петак. У суботу се, поводом избора, огласила и потпредседница САД Камала Харис.

„Десет дана је остало до главног изборног дана. То је десет дана да се направи разлика. Десет дана да људи буду сигурни да имају план за изборе. Учините све да ових десет дана буду важни”, навела је Харис на Твитеру.

Анкете, али и квоте кладионице, показују да би демократе лако могле да изгубе контролу над оба дома Конгреса, а незадовољство бирача због високе инфлације квари замах којем су се демократе надале у оштрој борби са републиканцима око права на абортус.

Како пише „Глас Америке”, очекивања демократа да ће брз опоравак економије после пандемије побољшати њихове шансе на изборима - нису се остварила.

Иако је незапосленост драстично опала, инфлација је и даље висока, што је повећало трошкове хране и енергената.

Анкета Ројтерса и Ипсоса показала је да је економија и даље питање број један за гласаче, много испред питања криминала, имиграције, абортуса, заштите животне средине. Демократе сматрају да ће недавно усвојени закон о климатским променама и здравственом осигурању помоћи да се смањи инфлација тиме што ће, између осталог, лекови на рецепт бити јефтинији. Бела кућа је, такође, саопштила да је спремна да отпише део студентских кредита, а демократе се надају да ће зато добити гласове и млађе популације.

По обичају, већу излазност на превременом гласању тренутно имају демократе, док су републиканци, укључујући и бившег председника Доналда Трампа, апеловали на своје гласаче да гласају на изборном месту, на главни дан избора, наводећи као разлог сумњу у регуларност.

Више од 122 милиона људи је гласало 2018. године на парламентарним изборима, што је највећа излазност још од 1978. године, али садашња излазност показује да би можда та бројка могла да буде премашена. Превремено гласање у Америци може да се обави између четири и 50 дана пре главног изборног дана.

Пријава за превремено гласање је могућа у свим државама, зависно од закона, а право гласа имају сви старији од 18 година, изузетак су само осуђеници, али и они могу да гласају у одређеном броју држава.

„У суштини, сваке две године, без обзира да ли се одржавају и председнички избори, бирају се сви чланови Представничког дома и трећина Сената. Бира се и велики број гувернера, државних и локалних званичника. Али, наједноставније речено, реч је о изборима широм земље на којима председник није на гласачком листићу”, објаснила је за „Глас Америке”, експерт за америчку изборну политику при Институту Брукингс, Илејн Кејмарк.

Кејмарк сматра да су ови избори, осим одлуке о томе ко ће имати већину у Конгресу наредне две године, важни и као показатељ будућих трендова.

„Избори на средини председничког мандата су као предвиђање будућности. Шта ће се догодити на наредним председничким изборима, који ће бити одржани за само две године и шта се мења у земљи? Коме расте предност, а коме пада? Где је Трамп у односу на Републиканску странку? И како ће проћи Бајден ако одлучи да се поново кандидује”, додала је Кејмарк.

Она, ипак, не верује да ће, ако републиканци освоје већину у Конгресу, бити доведена у питање помоћ Украјини и наглашава да је подршка Кијеву у САД и даље велика.

Претходних деценија странка председника губила је места у Конгресу на изборима на половини мандата - у просеку 26 у Представничком дому и четири у Сенату, подсећа Кејмарк.

На претходним изборима 2020. године приближно 240 милиона људи је имало право гласа на општим изборима, али је око 158 милиона (66,1 одсто) предало гласачке листиће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.