Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Краљево – таоци као грудобран немачког стратешког центра

Локомотивска хала у кругу Железничке радионице, у којој су нацисти држали заточене цивиле Локомотивска хала (Фото: Музеј жртава геноцида)

У слободарској свести српског народа Априлски рат имао је карактер недовршеног сукоба. Управо зато је убрзо после капитулације Краљевине Југославије уследило формирање покрета отпора немачкој окупацији. Устанак и стварање слободне територије били су резултат заједничког деловања партизанских јединица и одреда Југословенске војске у отаџбини. Њихова дејства огледала су се у диверзијама на објектима које су користиле окупационе снаге, као и у саботажама на пругама и саобраћајницама од виталне важности за немачке трупе. Снажењем и омасовљењем поменута два покрета отпора, које је упркос идеолошким разликама спајала спремност на борбу за ослобођење земље, на мети њихових оружаних акција све чешће се налазила немачка „жива сила”.

Страхиња Ђорђевић (Фото А.В.)

Здружене устаничке јединице крајем септембра и почетком октобра 1941. формирају обруч око Краљева и у њему стационираних немачких трупа. Четничко-партизанске снаге су до 4. октобра заузеле положаје на свим прилазима граду, а све акције су усмераване из заједничког штаба у оближњем селу Дракчићи. Привредно узнапредовало у међуратном периоду, с развијеним саобраћајницама за транспорт војске, наоружања и муниције, Краљево је за немачку војну силу имало значај обласног центра, у коме су, уз Команду места, смештене и војне јединице. Зато су напади устаника на овај стратешки центар од великог значаја морали да буду заустављени по сваку цену.

Као одговор на напредовање устаника ка граду, злогласна 717. дивизија Вермахта вршила је свакодневне рације по Краљеву. Цивили су затварани у локомотивску халу у кругу Железничке радионице, такозваном лагеру, складишту војног материјала југословенске војске. Жртве рација били су и запослени на железничком чвору, службеници и радници Железничке радионице, фабрике авиона, цивилно становништво различитог узраста, занимања и порекла, као и српске избеглице које су нашле уточиште у Краљеву, бежећи из других делова некадашње Краљевине Југославије. Немци су прикупљали таоце пре почетка сваке устаничке акције која је имала за циљ напад на Краљево, почевши од 7. октобра, и касније, пред нападе у ноћи између 10. и 11. и 14. и 15. октобра.

У оружаним нападима четничко-партизанских јединица на 717. дивизију Вермахта 16. октобра погинуло је 14, а рањено 10 немачких војника. У складу с драконском размером одмазде прописаном наредбом генерала Франца Бемеа, заповедника окупационих снага у Србији, то је значило да ће 1.900 талаца бити погубљено. По командном ланцу, извршење одмазде наредио је командант 749. пука, мајор Ото Деш.

Прва група талаца из локомотивске хале стрељана је истог дана. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука 717. посадне дивизије, заточеници су натерани да копају ровове који ће кроз неколико сати постати масовне гробнице.

Одмазда је спровођена све до 20. октобра. Према сачуваним примарним изворима, сведочењима савременика и резултатима вишегодишњих истраживања, страдало је 2.258 особа, од тога 29 жена и 108 млађих од 18 година. Након извршеног злочина, читав простор лагера посут је кречом. С места највеће трагедије која је погодила крaљевачко подручје, преживела је неколицина талаца, који су стицајем срећних околности успели да се избаве. Њихова сведочанства су забележена као драгоцена меморијска грађа у књизи „Идентитети, Краљево октобра 1941” ауторке Силвије Крејаковић, у издању Музеја жртава геноцида.

Почетак српско-српског рата

Неуспешна опсада Краљева означила је и коначни разлаз партизана и припадника Југословенске војске у отаџбини. Тако је пропали покушај ослобађања овога града био не само повод Немцима за бруталну одмазду над цивилима, већ је ова драматична епизода означила и почетак грађанског рата. Дојучерашњи савезници, припадници два антифашистичка покрета отпора, окренули су цеви једни ка другима и тако ће остати до краја рата, па и месецима после његовог званичног окончања...

Историчарка Силвија Крејаковић у књизи „Идентитети, Краљево октобра 1941. каже како би у историјском контексту последње патриотске сарадње идеолошки супротстављених покрета отпора било неопходно окренути другу страну медаље. А то значи, прецизира Крејаковићева, да би требало поставити питање заједничке одговорности за одбијање да се блокада града обустави, како би престала одмазда.

„Да ли је у партизанској команди, с обзиром на упозорења разних делегација да Немци стрељају углавном раднике, била пресудна илузија – да ће се читава радничка класа дићи на устанак? Равногорци су такође одбијали деблокаду града, чак и када су молбе упућивали угледни домаћини. Да ли је крајњи неуспех да се Краљево ослободи, и поред храбрих, упорних напада устаника и људских губитака, био исход међусобног ривалства”, пита се историчарка Силвија Крејаковић.

Д. П.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neva
Obzirom da je Jugoslavija 17 aprila 1941 potpisala bezuslovnu kapitilaciju i da se tada u nemackim logorima nalazilo (kao taoci) oko 200 000 srpskih vojnika i oficira, moze se postaviti pitanje : da li je bilo svrsishodno ubijati Nemce u Srbiji, ZNAJUCI da ce za svakog ubijenog Nemca stradati 100 nevinih Srba.
Dragomir Olujić Oluja
1) U vreme partizansko-četničke opsade Kraljeva 1941. nema „odreda Jugoslovenske vojske u otadžbini“ – JVuO je nastala priznavanjem četničkih jedinica Draže Mihailovića za kraljevske početkom 1942. i 2) nema „srpsko-srpskog rata“ (građanskog rata“) – ima samo rata između partizanske vojske za oslobođenje Jugoslavije i veoma često zajedničkih vojski okupatora (Nemačke, Italije, Bugarske, Mađarske), kvislinga (Nedića, Ljotića, Pećanca, Pavelića) i kolaboranata, među njima i JVuO-četnike!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.