Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови археолошки налази са Петроварадинске тврђаве

(фото С. Ковачевић)

Нови Сад – На Петроварадинској тврђави представљени су нови археолошки налази до којих се дошло ископавањима спроведеним током ове године у приземљу зграде на Горњем платоу тврђаве, познате као Арсенал или Мамулина касарна, у којој је од 1957. смештен Музеј града Новог Сада. Ови налази приказани су кроз нову сталну изложбу „Тврђава”, која је отворена у приземљу музејске зграде поводом 330 година од почетка градње Петроварадинске тврђаве.

Нови археолошки налази потичу из средњег века, времена пре изградње тврђаве какву познајемо данас. Наиме, пре војне фортификације из доба аустријског царства, којој је камен темељац ударен 18. октобра 1692, на том месту је у 13. веку постојала црква и самостан цистерцита, монашког католичког реда.

„То је најстарија хришћанска црква на територији Новог Сада. Ми старију на територији града нисмо досад открили”, каже за „Политику” археолог и музејски саветник Дивна Гачић.

Археолози су знали, како наводи, да на овом простору постоје остаци такве цркве из 13. века, али дотадашња истраживања нису показала ин ситу налазе, што значи тамо где су остављени, на месту открића.

„Приликом зидања ове барокне аустријске, односно аустроугарске тврђаве коју данас видимо, нивелисан је терен, скинут је читав један слој и самим тим су скинути и остаци цркве. Међутим, приликом радова ове године на заштитном истраживању у оквиру зграде музеја, у вишем слоју глине наишли смо на три темељне стопе стуба цркве која је била посвећена Блаженој Девици Марији или Богородици, коју су подигли цистерцити у оквиру утврђеног самостана Белефанс на Петроварадинској тврђави. Те стопе су носиле тробродну цркву и то је једини ин ситу налаз цркве. То је било пријатно изненађење”, каже.

У вези с том црквом, с друге стране, како додаје, има много покретног археолошког материјала, као што су опека, готичка ребра којима су зидане готичке грађевине, подне опеке...

Потврде о животу на простору Петроварадинске тврђаве потичу још из палеолита.

„Први пут је 2004. године откривен слој из средњег палеолита, а после тога 2011. пронађени су и остаци из горњег палеолита, када је хомо сапиенс већ створио такозвану гравитијанску културу. Ми имамо неке камене алатке из те културе”, каже.

Према писаним изворима, напомиње саговорница, на истом простору су пре цистерцитске цркве из 13. века постојале византијска тврђава Петрикон, а пре тога римска тврђава Кузум. Пре Кузума је био опидум – утврђено насеље из бакарног доба, које је живело и у бронзаном добу и доживело време Келта, а Римљани су га обнављали и користили...

„Део земљаног утврђења смо 2002. године открили, али само мали делић. Све је то потврда да је овде пре ове тврђаве било много старијих”, закључује Дивна Гачић.

Према наводима из Музеја града, изградња Петроварадинске тврђаве, каква је углавном и данас, почела је када је 18. октобра 1692. године, кнез Крој, као заступник цара Леополда Првог, положио камен темељац за утврђење које је требало да заустави сваки нови покушај похода Султана ка централној Европи. Грађена је по нацртима и систему француског војног архитекте Себастијана Вобана и сматрала се најмодернијом војном фортификацијом тог времена.

Градња се одвијала под руководством архитеката Кајзерсфелда, Марсилија, Вамберга, Гизенбира и Шредера, уз подршку аустријског цара Леополда Првог, царице Maрије Терезије и њеног сина Јосифа Другог. Као резултат осамдесетосмогодишње изградње, на површини од 112 хектара, настала је јединствена фортификација, друга по величини у Европи и највећа на просторима југоисточне Европе.

Састоји се од Горње тврђаве, настале на темељима угарског утврђеног манастира, Доње тврђаве, која је временом прерасла у баркони градић, административни центар целе регије, Хонверка – дворожног бастиона, Брукшанца на левој обали Дунава и Инслешанца на Ратном острву.

Изградња 16 километара подземних ходника на четири спрата завршена је 1776. године. Сматра се да је тврђава завршена 1780. године, што је уклесано на спољној источној капији Горње тврђаве.

У музеју наводе да је ова тврђава била најсавременије наоружана тврђава аустријске монархије. Имала је 400 топова, а касарне су могле примити 4.000 војника, а барутане 2.000 мрт. центи барута. Због свега наведеног, Петроварадинска тврђава је сматрана неосвојивом.

„Важно је сетити се и хиљаде и хиљаде радника, чијим је рукама, под најтежим радним условима, подигнут овај поносни, а данас највећи, културни споменик Војводине. Зидање моћног утврђења изискивало је животе великог броја радника, махом странаца, који су страдали услед тешког физичког рада, лоших хигијенских услова и заразних болести”, подсећају у Музеју Новог Сада поводом 330. рођендана „Гибралтара на Дунаву”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.