Панчево од отпада добија компост

Панчево – У перспективи је да компостирање омогући грађанима умањење рачуна, што значи да ће они искористити компостере за растерећење основне канте за отпатке, која ће бити основ за издавање рачуна, истичу у панчевачкој „Хигијени”, јавно-комуналном предузећу које се нашло међу седам награђених тимова у иновацијама за ефикасније управљање биоотпадом у Србији. Признање награђеним лидерима из Тополе, Ужица, Великог Средишта, Младеновца, Новог Сада, Београда, Вршца и Панчева, стигло је од Програма Уједињених нација за развој, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу и Министарства заштите животне средине. Сви они награђени су као успешни иноватори, који су у пракси спровели решења за поновну употребу биоразградивог отпада. Панчевачка „Хигијена” је на том послу најпре спровела анкетирање грађана, колико их је добровољно спремно за разврставања отпада, а потом и поделила 390 посуда капацитета 120 литара за одвајање такозваног мокрог и сувог отпада.

     „У другом кораку је подељено и 250 затворених посуда – компостера запремине 320 литара у које се по упутству ређа биоразградиви отпад, „браон” из кухиње и „зелени” из башти. Тако, без икаквих додатака, траје природан процес компостирања и добија материја попут хумуса који се касније може користити за дохрану биљака. Наша иновација је што смо у две од три посуде уградили чипове и вагу у камион, да можемо да меримо, колико су људи заиста одвајали биоотпад, а у односу на број чланова домаћинства добијамо и податак, колико компоста дневно произведе један становник. Тако ћемо у скоријој будућности прећи на обрачун услуга према килограмима отпада који завршава на депонији, а грађанима који издвајају амбалажу у суву канту, давати неке олакшице у плаћању наших услуга”, објашњава за „Политику” мастер инжењер Јованка Дакић, руководилац Сектора управљања отпадом у ЈКП „Хигијена Панчево”.

      У Србији трећина, или 250.000 тона произведене хране годишње, заврши на депонијама, а само један одсто тог отпада се сакупља и прерађује. Уместо што отпад од хране и остали биоразградиви отпад завршава на депонијама, претварајући се у метан и узрокује пожаре и загађење, могао би се искористи за добијање енергије и компостирање, чуло се на Међународном сајму заштите животне средине. На првом месту, истакнуто је, потребна је едукација и законски оквир, али и инспекцијски надзор да се тај отпад пре свега раздваја од комуналног и предаје овлашћеним оператерима на адекватан третман.

    „Пројектом смо приказали да је применом принципа циркуларне економије у Србији заиста могуће креирати ново тржиште производа, покренути локалне економије и решити озбиљан проблем као што је питање управљања отпадом”, истиче вођа тима за животну средину и климатске промене УНДП Мирослав Тадић.

     Део средстава за спровођење иновативних решења уложили су награђени тимови, док је суфинансирање обезбедила Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА) у износу од 500.000 долара. Све награђене иновације реализоване су у оквиру двогодишњег пројекта „Изазов за управљање биоотпадом”, који ће допринети, како је израчунато, смањењу емисија 40.000 тона угљен-диоксида, што је количина коју апсорбује 11.000 стабала дрвећа.