Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Камов” је најбољи летећи ватрогасац

Хеликоптер Ка-32 може да воденим топом гаси пожаре на високим објектима и да понесе чак пет тона воде у подвесном ведру
Упркос свему, стигао из Русије у Србију: Ка-32 (Фото: МУП Србије)

Црвени хеликоптер, препознатљив по „дуплим” елисама постављеним једна изнад друге, али и по „недостатку” оне задње, у среду је облетао око куле у „Београду на води”. Посада је захватала воду из лебдења и демонстрирала дејство воденог топа. Реч је о новој летелици Хеликоптерске јединице МУП-а Србије, првој баш намењеној за гашење пожара. Реч је о Ка-32, производу чувеног руског конструкторског бироа „Камов” чији су хеликоптери препознатљиви по поменутим „дуплим” елисама (коаксијалним роторима) као што је и борбени ваздухоплов Ка-52, један од симбола рата у Украјини.

Био је то последњи дан мандата Александра Вулина на функцији министра унутрашњих послова који га је провео на терену наглашавајући значај сарадње са Русијом. Са њим је на врху куле „Београд” био и Александар Боцан Харченко, руски амбасадор.

„Први пут је на располагању Републици Србији и МУП-у опрема за хоризонтално гашење пожара. Србија и Београд се муњевито развијају и граде, имамо знатан број новоизграђених вишеспратница, солитера. И зато, у случају настанка пожара на високим зградама или на неприступачном терену, Сектор за ванредне ситуације заједно са Хеликоптерском јединицом МУП-а Србије, од сада имају могућност да ефикасније и брже реагују. Набавком „камова” сектор може да дејствује из ваздуха и да помогне својим снагама које дејствују са земље”, навео је Вулин.

Хеликоптерска јединица има много искуства у гашењу пожара на отвореном простору, али шта јој доноси први прави, може се рећи, пунокрвни летећи ватрогасац? Пре свега у летелицу уграђену опрему за такве интервенције – водени топ који млаз (воде, или мешавине воде и противпожарне пене) избацује око 40 метара испред ваздухоплова, што је идеално за гашење пожара у високим објектима. Већина хеликоптера МУП-а може да носи подвесна ведра али „камов” је рекордер – лети са чак пет тона подвесног терета, односно воде. Стари поуздани „бел 212”, кога је Србија слала и да гаси ватрене стихије по региону, може да понесе тону и по воде у подвесном једру.

Посаде полицијских хеликоптера на гашењу пожара интервенисале су у БиХ, Словенији, Северној Македонији и Грчкој. Када је пре десет година формиран Руско-српски хуманитарни центар у Нишу, једна од идеја била је и да тамо преко лета буду стационирани противпожарни ваздухоплови руског Министарства за ванредне ситуације, чувеног МЧС, огромне и моћне спасилачке службе. Те летелице одиграле су кључну улогу у гашењу више пожара на отвореном простору у Србији а тамо су били стационирани авиони Ил-76 и Бе-200, као и хеликоптери Ми-8, Ми-26 па и Ка-32 кога сада има и Србија.

Рат у Украјини одредио је однос Запада и Европске уније према Москви, што је отежало сарадњу са Русијом и земљама које нису увеле санкције Руској Федерацији. У том смислу, увоз Ка-32 у Србију је, може се, рећи прави логистички па и политички подвиг. Пошто је над Европом забрањено летење ваздухопловима регистрованим у Русији, јасно је да се до даљег не могу очекивати доласци руских противпожарних авиона и хеликоптера. Новонабављени „камов” ће у Србији „одиграти” улогу какву је до сада, преко центра у Нишу, пружао МЧС.

Овај руски произвођач је у свету ваздухопловства препознатљив по коаксијалним роторима, што је све прихваћеније решење којим су кренули и западни конструктори развијајући неке пројекте будућности као што је амерички хеликоптер „сикорски-боинг СБ-1 дефијант”. Ка-32 је популаран широм света, а користи се и у Швајцарској и Канади.

 

„Камови” у Музеју ваздухопловства у Београду (Фото: А. Васиљевић)

Противподморнички Ка-28 прерано расходовани 

МУП-ов Ка-32 није први „камов” који је летео овим просторима. Југославија је за потребе ЈНА крајем осамдесетих година прошлог века имала противподморничке хеликоптере Ка-28 који, због распада земље, скоро и да нису коришћени. Са подручја Хрватске пребачени су у Црну Гору а одатле у Музеј ваздухопловства у Београду где се и данас налазе као експонати. Када се пре више од десет година појавила потреба за противпожарним хеликоптерима, разматрало се њихово повлачење из музеја и ремонт и адаптација за гашење пожара, баш зато што су малтене некоришћени. Да нису расходовани, ти „камови” би вероватно и данас летели као што је то случај са, на пример, војним „газелама” које су такође из тог периода. Ипак, одустало се од њиховог ремонта и данас је на небу Србије њихов наследник – Ка-32.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Našim Ka-28 istekao je vremenski resurs, to nešto govori. Za neki novi remont i modrnizaciju, a posebno prenamenu za protivpožarnu sposobnost - država nije bila zainteresovana. Ovaj novi helikopter je skup poprilično, Srbija nije posebno požarno ugrožena zemlja - verovatno će raditi druge zadatke i biti iznajmljivan drugim državama - koliko je sve to isplativo, teško je reći.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.