Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скраћењем радног времена до уштеде енергената

Београдски синдикат предлаже влади да и у државном и приватном сектору скрати радно време како би се уштедела енергија
(фото Н. Ненадовић)

Савез самосталних синдиката Београда предложио је Влади Србије да се у свим институцијама и предузећима чији је оснивач држава што пре уведе скраћено радно време, јер би на тај начин било могуће уштедети огромну количину енергије и преко потребних енергената. Синдикати предлажу држави, али и Управи града Београда, да позове и све приватне послодавце да скрате своје радно време, за највише два сата. У захтеву у који је „Политика” имала увид, а који је послат на адресе кабинета председника владе и градоначелника Београда, назначено је да би овај предлог требало спровести где год је то изводљиво, и то само под условом да се запосленима не умањују месечне зараде.

Потписник овог захтева Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда, подвлачи да ће уштедом енергената путем захтеване штедње Србија на крају „кризе” бити само једна од многих земаља које су „претрпеле мању штету од веће”.

– Скраћењем радног времена на предложени начин можемо искористити ситуацију и преокренути је у своју корист. Прво, тиме би се остварила сигурна уштеда енергије – наводи Тодоровић, набрајајући разлоге зашто држава треба да усвоји предлог о скраћењу радног времена.

– То би довело до повећања продуктивности радника, услед чега би према свим до сада познатим показатељима пословни учинак и резултати послодаваца и привреде остали исти или би се повећавали. Трошкови рада и амортизација опреме би се смањили. Једна од предности је и побољшање здравственог стања нације, што је свакако примат – напомиње Тодоровић. Додаје да би се тиме смањила послом изазвана боловања (што се такође одражава у уштеђеном новцу), смањио би се и број повреда на раду, јер је концентрација радника већа услед мањег замора, а индиректно би се повећале и вредности радног сата радника зато што би укупна месечна зарада остала непромењена, а дневно и недељно радно време би се смањило.

– До сада прикупљени подаци неспорно су показали да су радници који су ангажовани на овај начин, не само срећнији, већ и осетно продуктивнији. У свим предузећима где је уведено краће радно време посао није остао незавршен, запослени су задовољнији, а учинак и пословни резултати су се у појединим ситуацијама чак и повећали – наводи се у образложењу синдикалног захтева.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, сматра да предлог синдиката није добар.

– Све што је у вези са радним односом треба да буде уређено између запосленог и послодавца. Ипак, такви односи не могу да важе за све, јер се пословање разликује од фирме до фирме. Послодавац неће дозволити да му трошкови за енергију, уколико није реч о рестрикцијама, порасту преко онога колико би могао да плаћа. Опште препоруке попут ове не би довеле до уштеде енергије, јер то је немогућа ствар – уверен је Атанацковић. Додаје да, осим тога, такве препоруке није могуће увести као обавезне.

– Овакви захтеви су само афирмација синдиката како би они показали да о нечему размишљају, да брину од радницима. Њихов предлог нема довољно смисла, на тај начин не би могла да се уштеди енергија, односно ефекти би били минимални, самим тим и неисплативи – наглашава он. Сем тога запослени који би имали мање радних сати у радној недељи, не би могли да очекују исту плату, већ мању, а чланови синдиката тако не замишљају.

– Старо је правило да се увек зараде усклађују са сатима проведеним на раду, па стога знамо да радници не би могли да имају исте плате. Синдикати се такође не питају да ли је иста цена за потрошену електричну енергију за привреду и за грађанство. Зато сматрам да се не може никако оптеретити једна страна, а да то нема одраза и на другу, у овом случају у погледу плата запослених – поручује Атанацковић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Алелуја
Коначно један добар и конструктиван предлог!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.