Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Џон Болтон ексклузивно за Политику: Русија и Украјина су упозорење за Косово

(Фото EPA-EFE/Sergei Ilnitsky)

Специјално за „Политику” - Вашингтон – „Не верујем да сада постоји велика шанса да би Русија користила нуклеарно оружје. Путин блефира. То би могло да се деси само у екстремним ситуацијама, ако би, на пример, дошло до колапса руских снага или ако би руска влада била угрожена. Али, то је политичка ситуација, а Путину не прети таква опасност”, каже у разговору за „Политику” Џон Болтон, саветник за националну безбедност бившег америчког председника Доналда Трампа.

У Европи влада велика забринутост поводом могућности да конфликт у Украјини ескалира, да се употреби „прљава бомба”

Не верујем да постоје било какви докази да Украјина има техничку способност да направи „прљаву бомбу”. Сви се надамо да Русија неће користити такво оружје, јер мислим да историја не би опростила ономе ко би користио такво или нуклеарно оружје и да би последице за човечанство биле несагледиве. Оно што би требало да урадимо јесте да окончамо руску агресију и рат и дозволимо народу Украјине да обнови своју земљу.

Какве би могле да буду последице рата у Украјини за балкански регион, посебно Србију?

Агресија Русије, ничим неизазвана, проузроковала је негативна реаговања широм Европе, посебно у погледу безбедности, економије и енергетике. Што се тиче балканских земаља, у светлу долазеће зиме, оне ће имати сличне проблеме као и остатак Европе, али у израженијем виду. Дакле, поставља се питање како ће те земље обезбедити нафту и природни гас и како решити економске изазове, што ће утицати на стабилност тих земаља.

Шта мислите о садашњим односима Србија-Косово и какве су шансе за постизање споразума?

Тренутно не видим на помолу нека решења, као што је то био случај раније. Кад сам био саветник за националну безбедност у администрацији председника Трампа имао сам извесног учешћа у решавању тог питања. Постојали су људи који су настојали да ураде шта се могло да би се постигао споразум. Ако би Србија и Косово могли да се договоре, упркос свим интерним тешкоћама, и да оправдају такав споразум, мислим да у том случају спољни фактори не би требало да се мешају и да кажу да неко решење није прихватљиво њима, јер би то могло да има последице негде другде. Не може се постићи стабилност уколико обе стране нису спремне да постигну споразум, што раније није искоришћено. У том смислу руска инвазија Украјине показује шта може да се деси на европском континенту ако се не реше спорна питања. Стога би лидери Србије и Косова требало да се још више концентришу на изналажење решења.

Пошто Србија не жели да призна независност Косова да ли се разматрају неки нови оквир или формуле, који би задовољили обе стране?

Начин на који би могло да се приђе овом питању, посебно у погледу граница, јесте да ниједна страна не би требало да прихвати оно што не жели, сем да потврди да је реч о дефакто границама и да су спремне да то прихвате. Могућност постизања споразума је можда постојала пре три, четири године. Сада је таква опција немогућа. Међутим, узмимо као пример дугогодишње разлике у гледишту поводом имена Северна Македонија, које су биле током времена решене. Ако се преговори препусте ангажованим странама то би дало резултате, јер се у супротном спутава улазак тих земаља у Европску унију и НАТО. Ради заштите својих грађана и стварања бољих економских услова, треба радити на узајамној регионалној безбедности и унапређењу економије.

Постоје напетости између Републике Српске и централне управе у Сарајеву, како ви гледате на такву ситуацију?

Мислим да су у оригиналном Дејтонским споразуму постојали извесни недостаци, али се сматрало да ће се то током времена некако решити. Међутим, то се очигледно није догодило. Постоји могућност да се поново размотри тај споразум, ако желите да БиХ опстане у садашњим границама. Уколико би високи представник наметнуо уставне промене, за које он мисли да су у најбољем интересу свих страна у Босни, мислим да је то лош начин да се тако настави. Не видим како би неко ко долази са стране имао боље решење од људи те земље. Свакако да нема лаких решења, јер да је тако она би била пронађена пре много година. Али, то не значи да не треба повећати настојања да те земље живе добросуседски јер је алтернатива бити заглављен у прошлости.

 

Ко је Болтон

Џон Болтон је био амбасадор САД у Уједињеним нацијама и саветник за националну безбедност Доналда Трампа. Дипломирао је на универзитету Јејл и бавио се адвокатуром пре него што је ушао у политику. Објавио је књигу „Просторија у којој се то догодило”, која се сматра најзначајнијом књигом која се бави животом и активности у Белој кући у време председника Трампа.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хронос
Шта крију бркови гос. Болтона?
Dejan
"Ukrajina nema tehnicku mogucnost da napravi prljavu bombu"? Sta prica bre on? Pa to mogu ja da napravim jer "prljava bomba" je obican eksploziv oko koga se doda radioaktivni materijal koji potom detonacija rasprsi. Treba ti eksploziv i nuklearni otpad a Ukrajina ima i jednog i drugog!
vladimir
Čovek zaostao u vremenu i prostoru. Ne shvata da je KiM deo Srbije. U tim granicama je priznata u UN i SB. Kao i rezolucijom 1244. Da li je Bolton pročitao izveštaj komisije Kongresa objavljeno u martu 2022. "Amerika je od 1798. do danas vodila 496 ratova regionalnog i lokalnog karaktera van svoje teritorije. Samo je od 1991. vodila 226 ratova". Analiza nije potrebna. Verovatno znate da je Amerika 42 puta uspešno izvršila smenu vlasti u Južnoj Americi a 17 puta direktno vojno angažovalii
Filip
Vama je istorija "oprostila" sto ste bacili dvije na Japan?
Кочапар
Ничим изазвано? Хахаха
LaCosta
Mislio sam da je covek ozbiljan sagovornik dok nisam dosao do tog dela teksta. Takva prica jedino moze da prodje kod maloumne publike koje u zapadnim svetu na zalost ne manjka. Ruska vojna akcija je posledica kojoj su prethodili sasvim konkretni uzroci ali o tome ni reci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.