Сарајеву хрватска војска 1995. против Срба није сметала, Бошњаци сада неће ни да чују

ЗАГРЕБ – Учешће Хрватске и њених војника у мисији снага Европске уније (ЕУФОР) у Босни и Херцеговини (п)остало је вруће питање на релацији Сарајево - Загреб - Брисел. Заискрило је још у септембру на врхунцу предизборне кампање у БиХ када је председник Хрватске Зоран Милановић у Сплиту изјавио да ће инсистирати на томе да Хрватска може да пошаље своје оружане снаге у ту мисију ако буде хтела, а настављено је најновијим писмом које је шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман упутио генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу. Иако је писмо послато још 14. октобра, шира јавност је за њега сазнала тек пре два дана. Грлић Радман се у писму, пиште Слободна Далмација, позива на начела Алијансе и упозорава његово руководство НАТО-а на могуће последице ако се Хрватској ускрати нешто што јој припада као равноправној чланици.

„Остаје принципијелан став Хрватске да учествује у таквој мисији мора бити отворено за све савезнице, јер је то наше инхерентно право, што је наведено у преамбули Северноатлантског споразума кроз одлучност да ујединимо напоре за колективну одбрану те за очување мира и сигурности. Током дискусије с Алијансом омогућили смо релевантне чињенице и објашњења, заузимајући конструктиван и сталожен приступ”, пише, између осталог, у писму министра Грлић Радмана упућеном Столтенбергу.

Напомиње да „не постоје правне, као и то да не би требале постојати било какве политичке препреке или забринутости за учешће Хрватске у било којој мисији или операцији НАТО-а”.

Када је у питању однос Хрватске према БиХ, Грлић Радман је Столтенберга подсетио да је Хрватска 90-их година била кључна за обезбеђивање подршке, војне и хуманитарне помоћи, као и за обезбеђивање и имплементацију мира у БиХ, односно да је по позиву босанскохерцеговачких власти на основу Сплитског споразума из 1995., помоћ Хрватске била кључна за ослобађање великих делова БиХ, што је, како је навео, створило претпоставке за закључивање Општег оквирног споразума за мир у Дејтону.

Наводно је Радманово писмо у јавност доспело, по свему судећи, већ добро уходаним каналима између неких сарајевских медија и (пара)обавештајних структура под контролом најјаче бошњачке странке, СДА. Њени прваци, али и други бошњачки члан Председништва БиХ Жељко Комшић, који је као представник хрватског народа у то тело изабран гласовима Бошњака, као да су већ имали унапред спремне реакције.

По свом садржају и тону, кажу, ни најмање се не разликују од оних што су у септембру реаговали на Милановићеву сплитску изјаву.

„Највећи 'бранитељ државе' опет је Комшић, док одлазећи-поражени дуо Џаферовић - Изетбеговић све гледа из прикрајка, наслађује се и нада белају који би могао променити ток неких ствари. У најкраћем, хрватског војника на територију БиХ они не могу видети нити 'наштампаног'“, пише сплитски дневник.

Наводе да институције БиХ неће бити за то чак ни у случају да НАТО савез пристане на ултиматуме хрватског министра Грлића Радмана.

Додају и да је Комшић у писму Столтенбергу пише да хрватски министар Грлић Радман износи неистине када говори о некадашњем ангажману хрватске војске у БиХ, јер, како каже, намерно превиђа две итекако важне околности.

„Прву, да је Република Хрватска била учесник међународног сукоба, што је утврђено пресудама Хашког трибунала, и другу околност да је каснији ангажман Војске Републике Хрватске, темељем Сплитског споразума био остварен тек након одобрења институција државе Босне и Херцеговине, а не по захтеву међународних војних снага, па ни самог НАТО-а”, навео је Комшић.

Слободна Далмација констатује да је овог пута изостала реакција вечне министарке спољнихх послова БиХ Бисере Турковић (СДА).