Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајеву хрватска војска 1995. против Срба није сметала, Бошњаци сада неће ни да чују

Ништа нису научили (Wikipedia/USAF)

ЗАГРЕБ – Учешће Хрватске и њених војника у мисији снага Европске уније (ЕУФОР) у Босни и Херцеговини (п)остало је вруће питање на релацији Сарајево - Загреб - Брисел. Заискрило је још у септембру на врхунцу предизборне кампање у БиХ када је председник Хрватске Зоран Милановић у Сплиту изјавио да ће инсистирати на томе да Хрватска може да пошаље своје оружане снаге у ту мисију ако буде хтела, а настављено је најновијим писмом које је шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман упутио генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу. Иако је писмо послато још 14. октобра, шира јавност је за њега сазнала тек пре два дана. Грлић Радман се у писму, пиште Слободна Далмација, позива на начела Алијансе и упозорава његово руководство НАТО-а на могуће последице ако се Хрватској ускрати нешто што јој припада као равноправној чланици.

„Остаје принципијелан став Хрватске да учествује у таквој мисији мора бити отворено за све савезнице, јер је то наше инхерентно право, што је наведено у преамбули Северноатлантског споразума кроз одлучност да ујединимо напоре за колективну одбрану те за очување мира и сигурности. Током дискусије с Алијансом омогућили смо релевантне чињенице и објашњења, заузимајући конструктиван и сталожен приступ”, пише, између осталог, у писму министра Грлић Радмана упућеном Столтенбергу.

Напомиње да „не постоје правне, као и то да не би требале постојати било какве политичке препреке или забринутости за учешће Хрватске у било којој мисији или операцији НАТО-а”.

Када је у питању однос Хрватске према БиХ, Грлић Радман је Столтенберга подсетио да је Хрватска 90-их година била кључна за обезбеђивање подршке, војне и хуманитарне помоћи, као и за обезбеђивање и имплементацију мира у БиХ, односно да је по позиву босанскохерцеговачких власти на основу Сплитског споразума из 1995., помоћ Хрватске била кључна за ослобађање великих делова БиХ, што је, како је навео, створило претпоставке за закључивање Општег оквирног споразума за мир у Дејтону.

Наводно је Радманово писмо у јавност доспело, по свему судећи, већ добро уходаним каналима између неких сарајевских медија и (пара)обавештајних структура под контролом најјаче бошњачке странке, СДА. Њени прваци, али и други бошњачки члан Председништва БиХ Жељко Комшић, који је као представник хрватског народа у то тело изабран гласовима Бошњака, као да су већ имали унапред спремне реакције.

По свом садржају и тону, кажу, ни најмање се не разликују од оних што су у септембру реаговали на Милановићеву сплитску изјаву.

„Највећи 'бранитељ државе' опет је Комшић, док одлазећи-поражени дуо Џаферовић - Изетбеговић све гледа из прикрајка, наслађује се и нада белају који би могао променити ток неких ствари. У најкраћем, хрватског војника на територију БиХ они не могу видети нити 'наштампаног'“, пише сплитски дневник.

Наводе да институције БиХ неће бити за то чак ни у случају да НАТО савез пристане на ултиматуме хрватског министра Грлића Радмана.

Додају и да је Комшић у писму Столтенбергу пише да хрватски министар Грлић Радман износи неистине када говори о некадашњем ангажману хрватске војске у БиХ, јер, како каже, намерно превиђа две итекако важне околности.

„Прву, да је Република Хрватска била учесник међународног сукоба, што је утврђено пресудама Хашког трибунала, и другу околност да је каснији ангажман Војске Републике Хрватске, темељем Сплитског споразума био остварен тек након одобрења институција државе Босне и Херцеговине, а не по захтеву међународних војних снага, па ни самог НАТО-а”, навео је Комшић.

Слободна Далмација констатује да је овог пута изостала реакција вечне министарке спољнихх послова БиХ Бисере Турковић (СДА).

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Bošnjaci slušaju nemce jer više nisu hrvatsko cveće?
Катарина Крстић
Хрвати су већ једну ногу ставили у врата Старог Раса, учешћем у окупационим трупама на Косову и Метохији (остало је само да повећају бројност), а сад би другу да увале на леву обалу Дрине... Ц,ц,ц, у овој констелацији све више се приближавамо 1941.
Електричар
Хрвата нестаје као шарених коња. Википедије каже да је бројно стање три рода хрватске војске укупно 3,033 официра, 5,549 подифицира и 5,213 војника. Два наређују једном. Нису опасност ни за себе саме.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.