Дипломатска офанзива Си Ђинпинга

Си Ђинпинг је после конгреса КП Кине, на којем је додатно зацементирао позицију неприкосновеног вође, кренуо у праву дипломатску офанзиву. Пре него што ће се данас састати с немачким канцеларом Олафом Шолцом, који ће бити први лидер из групе земаља Г7 који долази у Кину, Си се већ сусрео са шефом Комунистичке партије Вијетнама Нгујен Фу Тронгом и пакистанским премијером Шехбазом Шарифом.

Пре одласка на Бали, на самит Г20, на чијим би маргинама требало први пут очи у очи да се састане с Џозефом Бајденом, Си ће примити и танзанијског председника Самију Сулуха Хасана. У припреми је и одлазак кинеског председника на Тајланд и у Саудијску Арабију.

Данашњи долазак Шолца у пратњи елитне „пословне свите” у једнодневну посету Пекингу пада у деликатном тренутку, не само због критика коалиционих партнера у влади, већ и услед растуће забринутости САД, највећег немачког безбедносног савезника, због трговинске праксе Кине, стања људских права и „територијалних амбиција” друге економије света.

Иако немачка влада на основу коалиционог споразума са Зеленима и либералима разрађује нову кинеску стратегију која подразумева оштрији курс према питањима као што су Тајван, Хонгконг и кршење људских права у Синђангу, Шолц заправо као да наставља „меркантилистички” приступ који је трасирала бивша канцеларка Ангела Меркел током 12 посета Пекингу.

Немачки канцелар долази с јаком привредном делегацијом, у којој су директори „Фолксвагена”, „Сименса”, Дојче банке, „Бе-ем-веа”, БАСФ-а. МЕРК-а. Међутим, један званичник немачке владе каже да током ове кратке посете Кини нису планиране и пословне активности ових немачких компанија. Ипак Шолц не иде „празних руку”. Пре пута, упркос противљењу остале две странке, одобрио је да кинеска транспортна компанија „Коско” преузме четвртину власништва над луком Хамбург.

„Ово је истраживачко путовање како би се у личној размени мишљења сазнало где се Кина налази, куда Кина иде и који су облици сарадње могући”, каже за Ројтерс сарадник из Шолцовог кабинета.

Портпарол немачке владе каже да Шолц неће разговарати са Си Ђинпингом и премијером Ли Кећангом само о бизнису у тренутку кад опада немачки извоз у Кину, а половина немачке индустрије, према истраживањима „Инфо-тинка” зависи од увоза разних производа из ове земље. Немачки канцелар покушаће да утиче на Сија не би ли убедио Кремљ да прекине рат у Украјини, али ће, како се најављује, изразити и забринутост за стање људских права и „аутократских тенденција” режима у Пекингу.

Али пре него што ће угостити свој најважнијег трговинског партнера из ЕУ, Си је решавао проблеме у свом азијском окружењу. С Вијетнамом је успоставио ближе везе како би заједнички одговарали на спољне изазове, али и управљали спором око трасе морских путева у Јужном кинеском мору. У разговору с пакистанским премијером Шехбазом Шарифом Си Ђинпинг је обећао да ће Пекинг наставити да помаже Исламабаду да стабилизује своју економију после катастрофалних поплава које су задесиле земљу.

На крају тродневног боравка председника вијетнамске Комунистичке партије Нгујена Фуа Кини, двојица лидера су у заједничкој декларацији најавили да ће пријатељство дићи на нови ниво. Пекинг и Ханој сложили су се да је кључно да се правилно управља разликама и одрже мир и стабилност у Јужном кинеском мору. Због дугогодишњег нерешеног спора око морских путева две стране су се обавезале да се уздрже од потеза који би могли додатно да компликују ситуацију на терену.

Џанг Минглијанг, специјалиста за питања југоисточне Азије на Универзитету Ђинан у Гуангџоу, каже за „Саут Чајна морнинг пост” да је реткост да се у билатералним документима највишег нивоа помињу „обојена револуција” и „мирна еволуција”, што наговештава извесну забринутост Пекинга и Ханоја око стабилности режима.

Уочи Тронгове посете таблоид „Глобал тајмс” је упозорио како САД и Запад никад нису одустали од „мирне еволуције” против Кине и Вијетнама. Гласило КП Кине апеловало је на Ханој да стане на страну Пекинга у одмеравању снага две суперсиле, јер Вашингтон покушава да „поколеба Вијетнам” забијањем клина између два комунистичка азијска суседа.

Када је у питању други, исто тако важан сусед – Пакистан, Си је Шарифу рекао да две земље треба да појачају сарадњу у развоју кинеско-пакистанског коридора, инфраструктурног пројекта вредног 60 милијарди долара, али и да убрзају изградњу морске луке Гвадар у провинцији Балучистан.

Мухамед Фејсал, спољнополитички аналитичар из Исламабада, каже за Ал Џазиру да је Шарифова посета важна за Пакистан, чији спољни дуг према Пекингу износи 30 милијарди долара, јер Исламабад настоји да одржи уравнотежен приступ у ситуацији кад је регионални поредак у Јужној Азији угрожен због ескалације стратешког надметања Кине и САД.