О нападима на новинаре не сме се ћутати

Ниш – Веома озбиљно упозорава чињеница да је током прошле године надлежним органима и институцијама пријављено 87 напада и озбиљних претњи новинарима, а да је само осам случајева решено и донето правоснажно решење. Из тог, али и из разлога да је све више насртаја на представнике седме силе, о насиљу над новинарима и некажњавању насилника не сме се ћутати и о томе треба говорити сваког дана.

Ово је најкраћа и јединствена порука са одржаног округлог стола у Нишу, коју је организовао нишки Одбора за људска права у оквиру пројекта „Грађански аларм” уз финансијску подршку Европске уније и у склопу програма подршке „Сафејоурналистс.нет”. Скуп одржан поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима 2. новембра, који је установљен 2013. године на седници Генералне скупштине Уједињених нација, а целокупна дебата била је посвећена механизмима заштите новинара.

Како је посебно истакнуто, намера организатора била је да се организовањем једног оваквог догађаја скрене пажњу јавности на чињеницу да је број напада на новинаре стално у порасту, али и да се новинари, представници медијских кућа, организације цивилног друштва и јавност додатно упознају с постојећим могућностима заштите у случајевима угрожавања сигурности новинара.

– Најбитније је да се сваки напад на новинаре пријави и веома је важна колегијалност, да једни подржавају друге колеге новинаре, јер то доста и много значи онима у новинарству који су претрпели напад, без обзира на то да ли вербално, застрашивањем или су физички нападнути. Излаз из ове ситуације је у ефикаснијој примени закона и санкционисање свих који нападају новинаре. То би била порука свима да новинар не сме да буде мета напада и тек онда ће се свако од нас у новинарству осећати безбедније и моћи да се професионално бави својим послом без страха да ће му се нешто десити – рекла је на скупу Тамара Милојевић, чланица Извршног одбора Независног удружења новинара Србије.

Стално се говори о томе како би новинари требало да пријављују нападе, како да се боре против тога, истакла је Тамара Милојевић и запитала се каква се порука новинарима шаље ако се зна да од 87 пријављених чак 79 случајева напада није решено. А правница Независног удружења новинара Србије и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара Марија Бабић говорила је о облицима напада и механизмима како да се новинари заштите. Истакла је „да су последњих година карактеристичне онлајн претње путем интернета и друштвених мрежа, а било је”, рекла је, „и регистрованих физичких напада”.

– Опасно је таргетирање од јавних функционера који могу озбиљно да доведу у питање безбедност новинара, да се отежава њихов рад, да се не позивају на догађаје и да не добијају информације. Зато постоје одређени механизми који су успостављени кроз споразум с тужилаштвом и МУП-ом, а на надлежним органима је обавеза да хитно поступају у случајевима напада на новинаре. Поступци, мора се признати, ипак дуго трају, мале су казне за откривене починиоце или Н. Н. починиоце – истакла је Марија Бабић.

Новинари могу да се обрате и својим удружењима, а да удружења њихове пријаве прослеђују надлежним институцијама, истакнуто је на округлом столу у Нишу, на којем су панелисти били поред Тамаре Милојевић и Марије Бабић и Милан Стојановић, дописник телевизије Н1 из Ниша. Како се чуло на крају, превентива у заштити новинара је највише у поштовању закона, али је неопходна и већа спремност институција да од сваког вида насиља заштите представнике седме силе.