Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Траже да Кларк, Кушнер и Вокер због старости сведоче пре почетка суђења Тачију

Хашим Тачи (Фото Танјуг/Д. Кујунџић)

Бивши командант НАТО Весли Кларк, некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову Вилијам Вокер сведочиће пред хашким судом у одбрану заповедника ОВК Хашима Тачија, оптуженог за злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. То је обелоданио Тачијев бранилац Грег Кихо у документу којим је од суда затражио да Кларк (77), Кушнер (82), Вокер (87) и још петорица сведока због старости сведоче већ у фебруару 2023. у посебној јавној процедури пре него што суђење Тачију и почне. Тако би се, по адвокату Кихоу, сачували искази важних сведока који због поодмакле доби „можда не би били на располагању” суду када Тачијева одбрана буде изводила доказе.

По процени адвоката Кихоа, ако суђење почне на пролеће 2023. Тачијева одбрана би могла извести прве сведоке тек 2025. с обзиром на велики обим доказног поступка тужилаштва које је најавило да ће имати 319 сведока.

„Одбрана је већ изгубила два потенцијална сведока - бившег америчког државног секретара Мадлен Олбрајт, која је умрла ове године у 84. години, и бившег америчког дипломату Ричарда Холбрука који је умро 2010. када је имао 69 година”, напоменуо је Тачијев бранилац.

Датум почетка суђења Тачију и тројици саоптужених пред судом за злочине бораца ОВК у Хагу још није одређен, нити састав расправног већа.

Тачијева одбрана захтева да суд, из истог разлога, унапред саслуша и бившег шефа мисије ОЕБС на Косову Дана Евертса, Кларковог политичког саветника Мајкла Дуркија, првог заменика шефа Унмика Џока Ковија и званичника ОЕБС Стива Бенета.

Како је прецизирао бранилац Кихо, они ће сведочити о Тачијевој улози у „структури ОВК и Главног штаба, демилитаризацији и разоружавању ОВК после рата”, као и о узроцима насиља 1999. и томе да ли је оно било организовано или не.

„Сви сведоци су са Тачијем имали контакте на професионалном, а у неким случајевима и на приватном нивоу...Они ће сведочити о питањима која су кључна за процес против Тачија”, пише у документу.

Искази тих сведока су, по браниоцу, за Тачија „нужни” и „најважнији” зато што говоре, поред осталог, о његовој подршци „међународној заједници у тражењу политичког решења конфликта и његовом противљењу међунационалном насиљу и осветничким убиствима”. Сведоци би, такође, говорили о Тачијевој улози у преговорима у Рамбујеу и догађајима који су уследили после њих. Бранилац Кихо затражио је да све наведене сведоке у судници у Хагу саслуша или један члан расправног већа или сво троје судија. Сведоке би, потом, унакрсно испитивали и тужиоци. Ако тај захтев буде одбијен, Тачијева одбрана предлаже да искази Кларка, Кушнера, Вокера и још петорице сведока буду снимљени и да, када током суђења за то дође време, ти снимци буду пуштени судијама.

Да ли ће о овом захтеву Тачијеве одбрана одлучивати судија за претходни поступак Никола Гију или расправно веће, када буде именовано, за сада није познато.

Напредак у припремама за суђење Тачију и тројици саоптужених официра ОВК биће данас поподне размотрен пред судом чији је званичан назив Специјализована већа Косова.

Заједно са Тачијем, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

Тачи (53), Весељи (54), Сељими (50) и Краснићи (70) оптужени су за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у десет тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе, од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра 2020. у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.