Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Весић: Измена Закона о изградњи је приоритет

Горан Весић (А. Апостоловски)

Измена и допуна закона о изградњи, укидање накнаде за конверзију, као и унапређење грађевинске индустрије приоритети су ресорног министарства, поручио је на састанку са грађевинским компанијама у ПКС министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

„Ићи ћемо на измене и допуне Закона о планирању и изградњи, који је у тренутку када је донет био веома добар и донео огроман искорак када је у питању ова област, али као и сваки закон после одређеног времена треба да се мења, односно, неке ствари треба да се уреде на други начин”, поручио је Весић, преноси Танјуг.

Весић је најавио да ће са свим привредницима који припадају његовом ресору разговарати о проблемима које имају и истакао да ће са грађевинцима у наредном периоду разговарати на тему конверзије, укидању накнаде и проблемима са којима се суочавају у тој области.

Оценио је да конверзија умногоме успорава систем и да је због тога против ње.

Према речима Весића, министарство ће радити и на убрзавању административних процедура и добијања грађевинских дозвола у циљу олакшавања пословања грађевинарском сектору.

„Привредницима треба да се изађе у сусрет јер су они ти који запошљавају и дају плате и од њих зависи бруто домаћи производ, у зависности од тога у којој мери је наше грађевинарство активно или не”, навео је Весић.

Весић је разговарао данас са представницима око 40 компанија из сектора грађевинарства које су чланице ПКС-а, како би, казао је, чуо њихове проблеме и изазове са којима се суочавају и изашао им у сусрет као ресорни министар.

Поручио је да би привредници требало да знају да у министарству имају сарадника који решава проблеме, јер је „свима интерес да се гради, да компаније раде добро, плате буду веће и да се овај ресор развија, као што се развијао претходних година”.

Директор Сектора за интернационализацију ПКС Михаило Весовић казао је да ПКС негује јавно привредни дијалог и да се оваква пракса показала као добар одговор на сваки изазов, почевши од пандемије, па до актуелне кризе са ратом у Украјини.

„Привреда је изузетно осетљива на све изазове који се дешавају на глобалном нивоу. Грађевинска индустрија, индустрија грађевинског материјала, поремећаји цена, поремећаји логистике и транспорта су до те мере утицали да се, оно што је до пре пар година био мотор раста БДП-а и развоја - грађевинска индустрија, сада налази пред великим изазовима”, рекао је Весић.

Поручио је да сви надлежни како државни органи, тако и удружења треба да изађу у сусрет привредницима и да се види на који начин може да им се помогне по питању набавке материјала и вредности тог материјала, али и осталих проблема.

Привредник Вељко Јањић рекао је за Танјуг да се његова компанија бави развојем софтверских решења, вођењем грађевинских инвестиција и коришћењем дигиталних технологија и изразио захвалност министру што је показао интересовање да чује привреднике у Србији.

„Мој предлог министру и његовом тиму био је да се у нови Закон уврсти и дигитализација као саставна компонента, односно да се више докумената може предати у дигиталном облику и да имамо могућност да коришћењем дигиталних технологија аутоматски добијамо грађевинске дозволе и остале врсте докумената и сагласности”, навео је Јањић.

Он је казао да би дигитализацијом могли да се побољшају резултати које постиже грађевински сектор.

Привредница Душица Гаковић, чија је компанија инвеститор комплекса Нови Дорћол, рекла је да се њена фирма суочава са константним растом цена грађевинског материјала и недостатком набавке истих.

„Замолили смо да нам министарство помогне по питању регулисања ових цена на тржишту, као и да регулише количину извоза производа које домаће компаније произведу у Србији, а немају довољно интереса да то продају домаћим грађевинарима, већ их продају напољу”, казала је Гаковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.