Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Зашто су тврда седишта у чешким возовима

Плава седишта у вагонима на централноевропским пругама у возовима у Чешкој, Мађарској и Словачкој преузета су од Немаца. А они су их тако направили да буду поуздана, издржљива, тврда али и неудобна.
(Пиксабеј)

Воз из Београда стигао је у Келети станицу око једанаест увече. Остало је мало времена до поласка ноћног воза за Праг. После деветочасовне вожње био сам гладан, и требало је набавити некакву храну за вожњу која ће трајати целе ноћи.

Ушао сам у турски ресторан у близини, узео један фалафел и четири баклаве са пистаћима и орасима. Са кофером, ранцем и храном појурио сам натраг у Келети. Пуних руку, трчећим кораком, дошао сам до воза, прошао поред двоје кондуктера испред, и попео се унутра. У другој класи су свуда купеи, нема ниједног вагона са аутобуским распоредом седишта.

Задихан, седам и, гоњен глађу путника који је малопре изашао из воза без икакве послуге након деветочасовне вожње, начињем фалафел. Недуго потом, врата купеа су се померила у страну, пред њима је стајао кондуктер. Објаснио сам му да немам карту, и да сам спреман да је купим у возу.

- Докле идем? До Прага, рекох.

- Ја не могу да вам издам карту све до Прага?

- Него?

- Само до словачке границе.

- А у Словачкој?

- Само до чешке границе. У возу је могуће купити карте само до дестинација унутар националних граница.

(Пиксабеј)

Рачунао сам на извесно увећање цене карте услед куповине у возу, али не и на ово, не и да ћу морати да купим карту за сваку земљу кроз коју воз пролази појединачно. Путујем истим возом који саобраћа унутар земаља ЕУ. Где је уосталом сада та сарадња Вишеградске четворке? Минимум усаглашености у тарифирању у железничком саобраћају не би било на одмет! У свакој земљи посебна карта, ма немојте?

- Добро, колико кошта карта до словачке границе?

Кондуктер је унео ту кратку руту у свој мобилни уређај.

- Четрдесет пет евра.

- Четрдесет пет евра? За раздаљину од педесет или сто километара?

- Цена укључује казну за вожњу без карте, додао је.

- И у свакој од земаља кроз коју прођемо ћу морати да платим и казну?

- Цена ће бити увећана, свакако јер купујете карту у возу, али нећете морати да платите казну за вожњу без карте, јер ћете имати барем једну карту са собом, наиме ову која важи до напуштања Мађарске.

(ЕПА ЕФЕ - М.Д.)

Платио сам прескупу карту и наставио вожњу. Ушли смо били у Словачку у а ја сам мирно очекивао следећи намет. Ускоро се појавио кондуктер. Објаснио сам му ситуацију, показао карту издату у Мађарској до границе и рекао да хоћу да купим карту до чешке границе. Путовао сам етапно, дакле. Кондуктер ме је саслушао, саопштио ми да је цена карте двадесет евра, а онда након неколико тренутака додао: „Могу ли да вам помогнем?

- Да, одговорих. Хоћу да купим ту карту до границе.

- Могу ли да вам помогнем, питао ме је поново, сада с подигнутим обрвама и значајним погледом. Имао сам утисак да је малопре разумео оно што сам му, на енглеском, рекао о мом путовању, тако да нисам схватао о чему се сад овде ради.

- Десет евра, без карте, и настављате без проблема до границе, појаснио је.

- Аха, разумем, рекао сам и пружио му новчаницу. Мало среће за мене у целој овој ситуацији, помислио сам.

Котрљали смо се тако, када је, нешто после један сат у купе ушао један старији, гојазни човек. Након што се сместио питао ме је на чешком да ли могу да отворим прозор.

- А ви, одкуд јсте?

- Зе Србска, рекох.

- Ви јсте Срб, питао је обрадован.

- Ја јсем Срб.

- Ви сте из Србије?

- Да, враћам се управо из посете једном пријатељу у Мађарској. А ти? Путујеш у Чешку?

- Да, у Праг.

- Студираш тамо?

- Не, радим, односно радио сам до скоро. Имам дугорочни боравак тамо.

- Дугорочни боравак, аха... А шта си радио у Чешкој.

- То је био један посао са знањем немачког, одговорио сам кратко, не желећи да улазим у појединости.

- Говориш немачки, дакле. Ја сам у Немачкој провео тридесет година. Одавно сам отишао из земље, још са двадесет година, у оно време.

- А, где сада живиш?

- Већ годинама сам у Чешкој, у граду Хебу. То је скроз горе, код саме границе. Јефтиније је него у Немачкој, а одмах преко пута. То ми је било битно јер морам да идем у Немачку често на терапије код лекара. Имам неких проблема, па... рекао је, на тренутак затворио очи, подигао обрве и раширио руке.

(Пиксбеј)

- И ти си дакле, напустио земљу. Што си отишао, питао ме је мало касније.

- Било је неколико разлога. Хтео сам да живим у иностранству неко време, допала ми се централна Европа, а и овде сам зарађивао дупло више него у Београду.

- Ти си управо био у Србији?

- Да, у Београду, рекох.

- Па, зар ниси видео колико је тамо све боље и боље?

- Шта је боље?

- Све.., путеви, гради се, рекао је, подижући руке, као да њима показује те путеве и зграде о којима говори, негде у даљини.

Променили смо убрзо тему, а онда је он отворио ранац и почео да вади кесу пуну кобасица из њега.

- Хоћеш да ти одсечем комад, рече с џепним ножем у једној и кобасицом у другој руци.

- Нећу, хвала.

- Ниси гладан?

- Не једем месо.

- Ааа, рече он, између залогаја, секући кобасицу, Ти си један од оних.

Нисам ништа одговорио на то, није било сврхе.

- Ау, како су неудобна ова седишта, рече он, након што је завршио са јелом. Усправио се у седишту, мењао положај, али то изгледа није помагало.

- Пипни да видиш како су тврда седишта. Је л’ да да су тврда?

Та плава седишта, уобичајена у вагонима на централноевропским рутама, заиста су била тврда, и крута.

- А, је л` знаш зашто су тако тврда седишта у овим возовима у Чешкој, Мађарској, Словачкој?

- Зашто?

- Зато што су их сви они преузели од Немаца!

- Нисам то знао, рекох.

- Немци су их таквим направили, и сад су свуда та проклета седишта. Они су за то криви. И сад сви морамо да седимо на тврдим седиштима. Јер ови други само преузимају оно што виде код Немаца. Ја сам говорио то неким познаницима у Немачкој, и знаш шта су ми они одговорили. Ако ти се не допада овде, зашто се не вратиш у своју земљу? Замисли.

(Пиксабеј)

Преварио сам се да ће бити некакве послуге у овом возу. Ње није било током ноћи. Срећом, мој сапутник из Мађарске није понео само кобасице. Када је следећи пут завукао руку у ранац пружио ми је један повећи лангош у папирној кеси која је била провидна од уља. Масно тесто утоли глад.

- Шта ћеш сад без плате док не почнеш поново да радиш? Проћи ће сигурно пар месеци, питао је.

- Могу ја то да поднесем, одговорио сам између залогаја.

- Ма, мора да тебе неко финансира, рекао је гледајући ме испод ока.

- Нико ме не финансира, одговорио сам. Живећу од уштеђевине за то време.

- Видећеш ти још, шта је живот у емиграцији, додао је климајући главом. То је мука једна.

Око три воз се зауставио у Брну на главној железничкој станици. Из неког разлога није наставио даље. Нисмо знали о чему се радило. Сем понеког кондуктера и железничара, на станици није било никога.

- Ево га твој Брно, рекао ми је стари који је сада с извесним напором остајао будан.

Толико пута сам полазио са ове станице и враћао се на њу док сам живео у овом граду.

Ових дана више пута сам се питао да ли сам донео добру одлуку када сам га напустио. Тај град и његов мир. Брно не тражи много. Кроз прозор сам могао да видим торњеве катедрале на брду.

Када је воз после сат и по коначно наставио даље, сапутник је већ био утонуо у сан. По доласку у Праг у зору тог зимског дана, продрмао сам га, поздравио се, изашао из купеа и ступио на перон Хлавни Надражи.

 

Бојан Вицулин

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Oktoberfest
Svakodnevno sedim na plavim sedištima metroa i prigradske železnice u Minhenu. Tvrdnja: "А они су их тако направили да буду поуздана, издржљива, тврда али и неудобна." je maliciozna i tendenciozna. Meni za 15 do 30 minuta vožnje nisu potrebne kožne fotelje jer bi cena vožnje bila barem pet puta viša. Češka i Slovačka su male zemlje pa im i ne trebaju luksuzni vozovi. Provozajte se intersiti (IC) vozovima u Nemačkoj ili Francuskoj pa onda pišite o sedištima - bolja su nego avionska!
Sava Radović
Odličan tekst, hvala autoru

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.