Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ћирилица мора бити одбрањена

Сајам књига је био прилика да србисти на интересантном предавању подсете на значај нашег писма, а и да се уверимо да га издавачи поштују и користе
(С. Печеничић)

Ма колико деловало бесмислено бранити властито писмо од властитог народа, у Србији готово да и није чудно што се све чешће организују предавања и скупови чија је главна тема одбрана ћирилице. Док су неки оптимисти и верују да ће се Србија освестити, други  проричу судбину која је задесила Румунију. Укидањем ћирилице, она је доживела проблем комуникације с властитом културном баштином, која је готово сва била на ћирилици до тренутка њеног укидања. Знајући да би губитак ћирилице значио и губитак нашег националног идентитета, србисти и љубитељи ћирилице настоје да спрече најгори исход овог рата.

Српски културни центар „Ћирилица” је, вођен мисијом очувања ћириличног писма, током Сајма књига организовао „Један сат о ћирилици”, током којег су говорили проф. др Милош Ковачевић и проф. др Александар Милановић, истакнути србисти.

Професор Ковачевић је том приликом рекао између осталог да је борба за ћирилицу нека врста апсурдне борбе.

– Прогон ћирилице је у прошлости значио прогон српског језика. Она је нека врста упоришне тачке унутар језичког и националног идентитета. Ми данас мислимо да је ћирилица све мање идентитетски критеријум српскога народа – истакао је професор Ковачевић.

Такође, он је додао да су анкете показале да деца имају индиферентан однос према учењу српског језика.

– Већина није за „дрвену граматику”, али јесте за ћирилицу. Међутим,  ћирилица и српски језик су битно везани. Ако би се српски језик увео на све факултете, како је у Немачкој, онда би сви студенти и писали ћирилицом. Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћирилице је мали помак. Тај закон није свеобухватан, али је бар проширио сферу употребе ћирилице. Међутим, најбитнија сфера њене употребе остаје нерешена ‒ у медијима. То је и најутицајнија сфера употребе језика – подсетио је проф. др Милош Ковачевић.

Професор Александар Милановић се надовезао рекавши да није донет онакав закон какав су србисти очекивали, али да не треба бити песимиста. ‒ Ћирилице је на овом сајму књига било више него на осталим сајмовима. Педесет одсто књига објављених у Србији је штампано ћирилицом, у шта се рачунају и уџбеници, који морају бити објављени ћирилицом. Тај проценат истовремено и храбри и обесхрабрује. Парадоксална је ситуација што смо задивљени тиме што је пола књига у Србији штампано ћирилицом. Очекивало би се да је апсолутна већина. Храбри то што су неки издавачи који су форсирали латиницу схватили да се наша свест мења. Расте наша потреба да купимо књигу написану ћирилицом – приметио је овај говорник.

Медији су поље на којем се воде најжешће борбе за очување ћирилице, па је у вези с тим професор Милановић истакао да се кроз медије ширила идеја да је Србима потпуно свеједно и да нису уопште свесни да ли читају књигу написану ћирилицом или латиницом, а то није потврђено релевантним истраживањима.

Хајци на ћирилицу, за коју су неки мислили да је анахроно, „сељачко” писмо супротстављају се малобројне медијске куће, а проф. Милановић је наш лист поменуо као један од медија који не само да излази на ћирилици него се и бори за њу.

‒ Камо среће да имамо више „Политика” и других медија који излазе на ћирилици. То није само пуки медиј преношења информација него са избором писма директно корелира и уређивачка и културна политика у тим медијима –  казао је Милановић.

Како наши саговорници, тако и Милорад Ђошић и Весна Арсић из удружења „Ћирилица” сложили су се да ипак теши чињеница да су на овогодишњем сајму књига за издаваче године проглашени „Прометеј” и „Православна реч”, а на њиховим штандовима није било ниједне књиге на латиници.

Кристина Пантелић

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gale
Закон о ћирилици донет а не примењује се прво питање. На декларацијама производа ретко ко је прешо на ћирилицу, изузетак за похвалу Пионир из Суботице, на свим чоколадама, ћирилица. Комерцијална банка после продаје прешла са ћирилице на латиницу. То је лош пример. Пре свега школа, професори матерњег језика имају највећу одговорност.
Мина
Није проблем борити се за ћирилицу, само треба љубави и воље.За почетак, учимо своју децу да негују ћрилично писмо, тако што ћемо им одбити сваку поруку написану латиницом.Ја сам своју децу већ "увела у ред" и функционише, стижу ми поруке искључиво ћирилицом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.