Будућност медицине окренута ка нанотехнологији

Значај нанотехнологија и њена примена у биомедицинским истраживањима сваког дана постаје све значајнија. Наномедицина заправо представља употребу нанотехнологије у лечењу људи, односно коришћење наночестица, које имају широк спектар употребе.

Професор др Ђуро Коруга, који је осмислио више светских патената, каже за наш лист да је примена нанотехнологија у биомедицини у повоју и да се сада раде истраживања, превасходно на животињама. Највише се ради на истраживањима у вези са канцерима.

Питање је који су то практични примери производа где се нанотехнологије користе у лечењу?

– То је нанофотоника, где се праве сочива од нанофотонских материјала. Она побољшавају оштрину виђења предмета и видно поље, утичу на регулацију серотонина, мелатонина, допамина и кортизола. Такође утичу на квалитет сна и брзину реакције у будном стању. С друге стране, користе се разни материјали на нанонивоу од титанијума, силицијума, злата и угљеника, како у козметици тако и у биомедицини. Све је још у експерименталној фази. Најперспективнији су угљенични наноматеријали као што су нанотубе и фулерени (посебно молекул Ц60 и његови деривати) и нанозлато. Користе се у пастама за зубе у оралној хигијени, али понајвише у козметици – појаснио је др Коруга.

И офталмолог др Мирко Јанков, гостујући професор на Федералном универзитету у бразилском Сао Паолу, председник Удружења хирурга катаракте и рефрактивних хирурга Србије и хирург у Институту за рефрактивну и офталмохирургију у Цириху, наглашава да су, уз помоћ ове технологије, научници осмислили и посебне наочаре. Чувена плава светлост која смета очима због превеликог гледања у екране компјутера и мобилних телефона, може да буде штетна за ретину, мрежњачу. Наноматеријал са одређеним филтерима може да трансформише ово светло у хармонизовано хиперполаризовано светло упијајући плаву, љубичасту и ултраљубичасту таласну дужину.

– Наочаре са плавим филтером повећавају свеукупан комфор у обављању дневних активности при њиховом ношењу и после њиховог ношења. Ова сочива могу да буду ефикасан начин заштите од очних болести узрокованих плавим светлом уз повећан комфор у обављању свакодневних активности – додаје др Јанков.

Како истиче др Сања Мијатовић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, о примени нанотехнологије у лечењу рака се може говорити са две суштински различите платформе: у контексту циљане „испоруке” лекова омогућене нанотехнологијом и у својству могућности да се наноформатом као таквим утиче на својства и понашање малигно трансформисане ћелије.

– Могућности нанотехнологије се, у оба случаја, ослањају на специфичности злоћудне ћелије која сама по себи одступа од здраве по низу особености, али још више на чињеницу да оваква ћелија припада туморском ткиву. До сада се примена нанотехнологије у терапији рака превасходно односила на могућност да се користе за селективну испоруку лекова, где наночестице служе као носачи који омогућавају да се лек ефикасније веже, очува, допреми и преузме у циљном ткиву. Аутентична својства крвних судова у туморској маси која их чине различитим у односу на структуру крвних судова здравих ткива, као и метаболичке специфичности малигних ћелија, омогућавају да се лек не само акумулира и задржи у међућелијском простору тумора већ и да се, под одређеним околностима, ослободи тек када уђе у ћелију од интереса – истиче др Мијатовић.

На овај начин се постиже вишеструка корист – снижава се доза лека потребна да се оствари терапеутски ефекат, умањује општа токсичност и потенцира ефикасност.

– До данас су одобрени и налазе се у употреби бројни конвенционални хемотерапеутици у наноформату, али је истраживачки опус на овом пољу тек у замаху. Имајући у виду примену нанотехнологије у својству самосталног терапеутика, с могућношћу да се побуди неким стимулусом, на пример светлошћу, или пак непосредно индукује репрограм злоћудне ћелије, чиме она губи малигна својства, све је више у фокусу истраживања. Значајан потенцијал овог приступа налази се и у већ јасним индикацијама да се може утицати на активности ћелија имуносистема и тиме индиректно деловати на прогресију болести – додаје др Мијатовић.

Посебан део наномедицине усмерен је на инжењерство ткива, које ће омогућити репарацију и потпуну замену оштећених ткива новим. Такође, зна да су амерички научници уз помоћ нанотехнологије развили нови третман против рака плућа који не оштећује здраво ткиво. Ради се на осмишљавању и нанофластера, који могу да помогну у бржем зарастању рана, али и наноигала, којима лекови могу да се дају директно у ћелије.

Данијела Давидов Кесар