Сандра Тофт највећи тест

Репрезентација Србије на Европском првенству рукометашица данас (20.30 ч) игра против Данске, која је у сличној позицији после старта испод и прижељкивања и очекивања, поразом у првом колу. Наш рукомет би несумњиво могао много да учи од данског, иако женска селекција из постојбине овог спорта, на пример, скоро две деценије није освојила медаљу на континенталном шампионату.

Пре свега, реч је о, до даљег, бившим велесилама овог спорта чије златно доба је припадало прошлом веку у случају нашег рукомета, а прелазу столећа за Данкиње, троструке узастопне олимпијске шампионке од 1996. до 2004. Баш у Србији су 2013. освојиле своје прво одличје са светског првенства за 16 година (лане била њихова следећа светска „бронза“) – наше девојке су биле „сребрне“.

Разлике су ипак важније: те 2013. у београдским четвртфиналима, четири репрезентације су биле са селекторима из Данске. Мортен Соубак је са Бразилом отишао до титуле, Јан Питлик био трећи избацивши претходно Хајнеа Јансена (Немачка), а Ким Расмусен са Пољакињама четврти. Да Данцима није проблем школа наравно највише говоре резултати мушког рукомета, који је на Европском првенству у Србији 2012. освојио „злато“, са Урликом Вилбеком (последњих година на политичким функцијама у Данској).

Једини видљиви разлог за пад данског женског рукомета је пораст броја страних рукометашица у националном првенству, будући да коинцидира са лошијим резултатима на великим првенствима. Не може бити директније везе од оне из сезоне 2007/2008 када је оборен рекорд за интернационалке у данској лиги са 89, а национална екипа се није ни квалификовала за светско првенство. Почетком века играчице из иностранства су представљале од 15 до 23 одсто прволигашких састава, а 2007/2008. их је било 40 одсто.

Ове 2008. за Данску је дебитовала Сандра Тофт, актуелни најбољи рукометаш света (за 2021) – други голман у историји доделе признања Светске федерације ИХФ (од 1988, први за последње две деценије) – у мушкој конкуренцији лауреат је исто дански голман Никлас Ландин. Против Србије она ће оборити рекорд за највише наступа данске играчице на европским првенствима, са 37.

Прошлог лета, девојка рођена 1989. године, дошла је и до врхунца клупске каријере трансфером у мађарски Ђер (број на дресу 89), вицешампиона Европе са пет континенталних титула од 2013. до 2019. У првом колу, изгледало је да је предност за Словенију што је њен ас Ана Грос (осам голова из 11 шутева) играчица Ђера.

За Србију је у Цељу несумњиво приоритет да заигра како би требало пред голом Сандре Тофт:

„Веома је важно што ћемо од меча са Данском добити много одговора. Али, најважније је што је резултатски и даље потпуно отворено. И за нас и за Данску“, речи су Уроша Брегара, селектора наше репрезентације, на чијем челу је пре 16 година била легендарна Данкиња Ања Андерсон.

У Данској после првог меча највише причају о својим проблемима, са седмерцима (2/5) чије извођаче по обичају ротирају.

„Више играчица шутира пенале у својим клубовима, овога пута није отишло на нашу страну. Требало би да респектујемо оно што је Словенија показала. Само смо изгубили први меч“,  рекао је селектор Данске Јеспер Јенсен, бивши трофејни рукометаш своје репрезентације који верује да његова екипа може и више него прошле године на СП.

Рукометна технологија

Европска рукометна федерација (ЕХФ) на овом првенству премијерно прати брзину лопте и број додавања играча, захваљујући чип технологији. Ипак, старт није протекао без проблема: на сусрету Норвешке и Хрватске лопте су мењане неколико пута, јер чипови нису били добро фиксирани, према речима норвешке суперзвезде Норе Мерк.

„Тресе се лопта када се жетон ослободи. Десет минута пре краја добијете нову лопту и можете само да се прилагодите. То су услови, а не рукомет и елитно првенство. Као и обично, остаје да радимо оно што су рекли“, рекла је Мерк која је постигла осам голова.

Контакти са лоптом играчица Србије против Шведске: 1. Лишчевић 220, 2. Стоиљковић 152, 3. Лавко 109. Највише претрчале: 1. Стоиљковић 4,1 км, 2. Лишчевић 3,9 км, 3. Јањушевић 3,7 км.