Супом против употребе фосилних горива

Није лако набројати све локације, ауторе и њихова позната дела (слике и скулптуре) која су у последњих пола године била предмет жустрих акција климатских активиста у неколико европских земаља, а о чему су извештавали сви светски медији. „Монеови ’Пластови’ поливени пасираним парадајзом”, „Климатски активисти залепили се за дело у Националној галерији”, „Спречен покушај поливања Гогенове слике у Орсеју” само су неки од недавних наслова немачких, британских и француских листова и агенција.

Протести активиста еколошких организација „Just stop oil” (организација „Extinction rebellion” придружила се делању групације „Just stop oil”) и „Последња генерација” у музејским институцијама, чија је намера да скрену пажњу на евидентне еколошке проблеме и климатске недаће с којима се све више суочавамо, новитет су на међународној сцени, шире се брзо и попримају озбиљне размере. Отварају питања која се тичу свих нас и наше будућности у еколошки све нарушенијем окружењу, али и она која су у вези са оправданошћу и сврсисходношћу оваквих активности.

Људе окупљене у овим покретима, чије се акције дешавају осим у музејима и на бројним јавим местима (трке Формуле један, здања и седишта нафтних компанија, министарства и медијских корпорација…), спаја посвећеност апеловању на владе широм света да смање употребу фосилних горива како би се успорило глобално загревање. Заједничко им је и то што су се потрудили да њихове активности буду осмишљене тако да се ни на један начин озбиљно не угрози само уметничко дело које је одабрано као посредник у преношењу њихових порука.

Њихови специфични перформанси, хронолошки гледано, били су у први мах у вези са Уједињеним Краљевством, да би се после проширили на Италију, па на Немачку, Француску и Холандију.

Како подсећа „Гардијан”, све је стартовало крајем јуна ове године, када су се активисти организације „Just stop oil” прво залепили шакама за рам једне од слика у једној од музејских институција у Глазгову, потом су исто урадили и са једним делом Винсента ван Гога у лондонској Корто галерији, да би након тога у Уметничкој галерији у Манчестеру избор пао на један рад Вилијама Тарнера. Недуго потом обрели су се и у лондонској Националној галерији, прилепљени за рам слике Џона Констабла „Кола са сеном” из 1821, а само дан после и у лондонским просторијама Краљевске академије присталице истог покрета повукле су исти потез када је реч о копији Леонардове „Тајне вечере”.

Истичући моменте који су у вези с последњом поменутом сликом, „Гардијан” је нагласио да је дело старо пет стотина година приписано Леонардовом ученику Ђампетријену и да представља скоро у пуној величини урађену репродукцију чувене фреске великог италијанског ренесансног мајстора. Указујући на окосницу теме саме слике – последњу Христову вечеру са апостолима – један од петоро протестаната, пре него што су приведени, изјавио је да се британска влада понаша према будућим генерацијама слично као Јуда према Христу.

Збивања су се убрзо преселила у Италију, па је на ред дошло Ботичелијево ремек-дело „Алегорија пролећа”, место дешавања било је Галерија Уфици у Фиренци, а протагонисти акције припадају групи „Последња генерација”.

У случају једне од најлепших ренесансних слика, настале око 1480, шаке две жене и једног мушкарца су биле залепљене за стакло којим је дело прекривено, а испод је био развијен транспарент на којем је писало „Последња генерација, без гаса, без угља”. Удаљени су у пратњи полиције, а њихова обећања у вези с новим активностима, најављеним за наредне месеце, обистинила су се.

Већ је август био поприште нових протеста – први се десио средином месеца у Риму, односно у Ватиканском музеју, који се у италијанској престоници налази, а мета је, условно речено, била једна од најпознатијих скулптура из античког доба „Лаокон и његови синови”, настала између 40. и 30. године пре нове ере. Активисти „Последње генерације” закачили су се за постоље поменутог вајарског дела, а остало је непознато да ли су били приведени.

Последња недеља августа била је, потом, пуна дешавања у Немачкој и у њима су актери били опет чланови „Последње генерације”.

Како би „зауставили лудило употребе фосилних горива” демонстранти су се прилепили за Рафаелову „Сикстинску мадону”, насталу 1512/13, која је изложена у Галерији слика старих мајстора у Дрездену, потом су се одлучили за још три дела – једну од слика Лукаса Кранаха Старијег у Берлинској галерији слика, једно од дела Николе Пусена у Штедел музеју у Франкфурту и на крају ремек-дело „Масакр невиних” из 1638. Питера Пола Рубенса у Минхенској Старој пинакотеци. Према подацима које је објавио „Дојче веле”, једна од најмаркантнијих слика великог фламанског уметника није била угрожена, али њен рам јесте.

У трећем налету, средином октобра, у Националној галерији у Лондону активисти су пажњу привукли одабравши један од радова из серије „Сунцокрети” Винсента ван Гога, урађен 1888. Две демонстранткиње, припаднице „Just stop oil” организације, бациле су супу од парадајза на слику која представља један од драгуља збирке која се чува у овом британском музеју, а након тога залепиле су шаке на зид испод њеног рама. Из Националне галерије су обавестили јавност да дело није претрпело оштећења јер је, између осталог, прекривено стаклом, а како бележи „Артњуз”, рам је био незнатно оштећен.

Низ је настављен крајем октобра, а према извештају који даје „Артњузпејпер”, у Немачкој, у Музеју Барберини у Потсдаму на мети су били „Пластови” Клода Монеа из 1890. Двојица припадника организације „Последња генерација” бацили су пасирани парадајз на ово дело, које је, иначе, у овој уметничкој кући на позајмици, будући да је у власништву Хаса Платнера, немачког софтверског магната. Судећи према наводима овог музеја, слика није била угрожена и поново је изложена.

„Мада разумем активисте и њихову ургентну бригу због претеће климатске катастрофе, шокиран сам средствима којима се служе како би дали тежину својим захтевима”, рекао је након овог догађаја Ортруд Вестхајдер, директор музеја.

Како је известио „Артњуз”, у случај који је потом уследио, овога пута у Холандији, била су умешана двојица мушкараца која су носила мајице групе „Just stop oil”, али изгледа да нису и њихови чланови – у Маурицхејс музеју у Хагу извели су перформанс лепљења и поливања с добро познатом сликом „Девојка са бисерном минђушом” Јоханеса Вермера из 1665. године.

Речи једног од њих пренео је „Гардијан”: „Како се осећате када гледате како нешто лепо и непроцењиво вредно бива уништавано на ваше очи? Бесни сте? Одлично. Где је тај бес када гледате како бива уништавана планета?” Према последњим информацијама британског листа, обојица су осуђена на затворску казну од два месеца, уз један месец условно, при чему је судија преполовила казну коју је тражио тужилац јер, како је рекла, није желела да обесхрабри протестанте. Ово је, уједно, и први пут да је неко од укључених у све ове акције званично и осуђен, мада постоје индиције да су поједини демонстранти у Великој Британији притворени већ неко време.

На концу, последњег дана прошлог месеца инцидент се догодио и у париском музеју Орсе. Како преноси „ Артњуз”, управа музеја је саопштила да је протестанткиња, наводно припадница „Just stop oil” покрета, прво имала немеру да се приближи Ван Гоговом препознатљивом „Аутопортрету” из 1889, да би ипак након тога покушала да полије супом једно од Гогенових дела, али ју је чувар у томе омео и натерао да проспе течност из флашице за воду. Управа музеја је поднела тужбу због „покушаја оштећења уметничког дела”, додао је лист.

„Како брига о клими доводи до тога да се угрози неко уметничко дело? То је апсурдно”, изјавила је Рима Абдул Малак, француска министарка културе.

После овог гафа, а како преноси „Паризјен”, власти у Француској позвале су националне музејске институције и друге установе на појачан опрез.